Tags : None

Remove this ad
Pilipenda
Unregistered User
(2/19/06 10:33 am)
Reply

Nema ljepse vjere od Hriscanske
Episkop Danilo
Episkop Amfilohije
Nema lepse vere od hriscanske
Sremski Karlovci, 1996.

Izdaje: Srpska pravoslavna Eparhija sremska, Sremski Karlovci

Stampa: Srpska manastirska stamparija, Sremski Karlovci

O TAJNI VJERE

Sta je prava vera?
Prava vera je vera u jednoga Boga u Trojici, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog. Bog je Bice bez pocetka i bez kraja. On je Duh koji se ne vidi, ali je svuda prisutan, sve vidi, sve zna, sve moze, o svemu brine. Bog je pun ljubavi prema svim ljudima i svima stvorenjima.

Ko je Bog?
Prava vera, vera pravoslavna otkriva nam i javlja veliku tajnu da je Bog ne samo jedan nego i trojican. Bog je Sveta Trojica: Bog Otac, Bog Sin, i Bog Duh Sveti. To nisu tri Boga, nego samo jedan, jer Tri Bozanske Licnosti imaju jednu istu sustinu, kao i jednu ljubav, jednu mudrost, jedan zivot i sve neizmerno bogatstvo bozanskih vecnih sila i energija. U Ime toga jedinoga Boga se mi krstavamo. Tu svoju veru u jednoga Boga Oca i Sina i Duha Svetoga mi ispovedamo svaki put kada stavimo na sebe znak casnoga Krsta. Kada se krstimo, mi sastavimo tri prsta desne ruke da naznacimo da je nerazdeljiva Trojica - jedan Bog.

Kakav je Bog?
Bog je Ljubav. Nesebicna Ljubav. I pre stvaranja sveta Bog Otac nije bio sam (kao sto to uce verske vodje Jevreja i muhamedanaca), nego je voleo Sina i Duha Svetoga. A Sin je voleo Oca i Duha Svetoga. Sveti Duh je voleo Oca i Sina. To znaci da je Bog Ljubav od vecnosti, ne samo u vremenu. Sveta Trojica sluzi nam za primer kako i mi, ljudi, koji smo stvorene licnosti, i razliciti po narodnosti i obrazovanju, mozemo uz pomoc Bozije Ljubavi da postanemo jedno bogocovecansko Telo, tj. Crkva, a da pri tom sjedinjenju ne izgubimo posebne odlike svake licnosti.

Ko je covek?
Covek je ukras svih Bozijih stvorenja. Bog ga je obdario svojim likom i podario mu moc vecnog zivota. Stvorio ga je od razumne duse i divnog tela, da bi telo sluzilo razumnoj dusi, a oboje da bi postalo hram zivotvorne Trojice. Kao sto Bog nije sam, tako ni covek nije sam, nego ima bezbroj brace i na nebu i na zemlji.

Ko su nebeska braca covekova?
Na ovom vidnom nebu postoje sunce i mesec i bezbrojne zvezde koje tajanstveno trepere i svojim nemustim jezikom svedoce da je Bog zaista Svetlost, Ljubav i Lepota. Ali postoji i jedno drugo nebo, nevidivo. To nebo mogu videti samo ljudi vidovitog uma i cista srca. Kao i Boga, svoga Tvorca, koji u njemu obitava. To nevidivo nebo po prirodi je duhovno; to i jesu nebeska braca covekova: Serafimi i Heruvimi, Arhangeli i Angeli i ostale bestelesne Sile nebeske. Te bestelesne Sile nebeske pune su ljubavi i svetlosti Bozje, one neprestano Boga slave i javljaju ljudima volju Boziju.

Ko su zemaljska braca covekova?
Svi ljudi su zemaljska braca covekova. Svi ljudi su medjusobno braca jer imaju jednog Oca, Tvorca svih stvorenja. Braca su i zato sto imaju jednu prirodu covecju i iste praroditelje Adama i Evu. Covek je u srodstvu i sa svim ostalim stvorenjima, od najsicusnijih do najvecih, od atoma do zvezda. Jer na svemu sto postoji prisutan je isti pecat stvaralacke sile i slave Bozje, sve je svedok iste Mudrosti Bozje. Bog nas miluje svojom vecnom Ljubavlju preko svih stvorenja vidljivih i nevidljivih. Sve sto postoji zraci ljubavlju i podstice nas Show Hide

na ljubav.

Sta je Otkrivenje Bozje?
Otkrivenje je sve ono cime se Bog javljao od pamtiveka i cime je otkrivao ljudima svoje neizrecive tajne i svoju volju. Sva tvorevina je bogojavljenje; sva stvorenja svedoce i otkrivaju slavu i silu Bozju, naravno onima samo kojima um nije pomracen i srce necisto. Osobito je Bog otkrivao svoju Ljubav i svoju svetu volju preko svetih Arhangela i Angela i preko bogonadahnutih svetih ljudi: Proroka, Apostola i Svetitelja. I na kraju preko Sina svog Jedinorodnog, Hrista Gospoda.

Sta je Biblija ili Sveto pismo?
Biblija ili Sveto pismo je Knjiga nad knjigama. To su sveti spisi bogonadahnutih ljudi Bozjih, u kojima su oni zapisali istine i tajne koje je Bog otkrio ljudima. Sveto pismo je zapisano Otkrivenje Bozje. Deli se na Stari zavet i Novi zavet.

Pilipenda
Unregistered User
(2/21/06 1:10 am)
Reply

Otkrivenje u Starom zavjetu
Episkop Danilo
Episkop Amfilohije


Otkrivenje u Starom zavetu
Sta je Stari zavet?
Stari zavet je savez Boga sa ljudima, sklopljen preko izabranika Bozjeg patrijarha Avrama i njegovog bogoizabranog potomstva. U Svetom pismu Starog zaveta, kao svetim spisima, opisuju se dogadjaji od stvaranja sveta, pa do rodjenja Onoga kroz koga i radi koga je svet i stvoren, i radi koga su se svi ti dogadjaji zbivali: Gospoda Isusa Hrista.

Sta je Novi zavet?
Novi zavet je savez Bogocoveka Isusa Hrista sa ljudima. Zbivanja i zagonetke Starog zaveta dobili su u njemu svoju odgonetku i punocu. U Svetom pismu Novog zaveta, kao svetim spisima, ocevici su opisali dogadjaje od rodjenja Gospoda Isusa Hrista, pa sve do njegovog slavnog Vaskrsenja iz mrtvih i Vaznesenja. Tu je opisan i silazak Svetog Duha na prve Hristove ucenike i njihovo propovedanje Njegovog svetog Imena i nauke bozanske. U njima je ukazano i na sve ono sto ce se dogoditi do Drugog dolaska Hristovog i Strasnog suda.

Kako pocinje Stari zavet?
Stari zavet pocinje opisom postanka sveta: "U pocetku stvori Bog nebo i zemlju". Pod recju "nebo" treba razumeti stanovnike neba - Angele i ostale bestelesne nebeske Sile. "A Zemlja bese bez oblicja i pusta", tj. ceo stvoreni materijalni svet.

Sta je stvorio Bog za sest dana?
Prvi dan stvorena je svetlost: "I rece Bog: Neka bude svetlost! I bi svetlost. I vide Bog svetlost da je dobra; i rastavi Bog svetlost od tame". Taj dan je dan jedan: iz njega izviru i njemu se vracaju svi dani. (Jevrejska rec "jom" dan, moze da znaci odredjeni astronomski ili neograniceni vremenski period nastanka sveta).

Drugi dan Bog je stvorio svod nebeski i rastavio vodu pod svodom od vode nad svodom a svod nazva Bog nebo. To je ovo nase vidljivo nebo. Iza njega se nalaze bezbrojni Bozji svetovi, nazvani simbolicno - "voda nad svodom", jer kruze i teku, svaki svojom putanjom, harmonicno i bez sudaranja, po beskrajnom prostoru.

Treci dan snagom reci Bozje odelila se voda od kopna. Na zemlji je izrasla trava i raznovrsna drveta koja radjaju plod. Silom Bozije reci to jednom zasejano seme, uvek donosi plod, zahvaljujuci blagoslovu i zapovesti Boga.

Cetvrti dan Bog je stvorio svetila na svodu nebeskom. Sunce da upravlja danom, i mesec da upravlja nocu, i zvezde: da svetle i da budu znaci vremena, dana i godina. Prvostvorena svetlost, rasuta po celoj tvorevini, sabrala se i osobito zablistala, ovog dana, kroz nebeska svetila. Sunce je obasjalo zemlju, obavijenu dotada gustim maglama i vlagom.

Peti dan Bog je stvorio ziva stvorenja u vodama, ribe i ostala stvorenja velika i mala, kao i ptice nebeske, po vrstama njihovim.

Sesti dan stvorio je Bog stoku i sitne zivotinje i zveri zemaljske, po vrstama njihovim.
Na kraju rece Bog: "Da nacinimo coveka po liku i podobiju Nasem, koji ce biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih zivotinja sto se micu po zemlji. " Presveta Trojica, Bog nas, stvorio je coveka od praha zemaljskog, i udahnuo u njega duh zivota. Prvo je Bog stvorio Adama, pa mu je onda stvorio zenu, "covecicu", Evu, da mu bude pomocnik na putu ka vecnom cilju njihovog zivota i zivota svih stvorenja. Covek i covecanstvo postaju tako tajanstvena slika u kojoj se ogleda Sveta Trojica: Ljudi su stvoreni da se uzajamno vole i ispune nesebicnom bozanskom Ljubavlju.

Sta je Raj u koji je Bog uveo coveka, stvorivsi ga?
Raj je mesto blizine i prisutnosti Bozje, u kome je covek bio zajedno sa Tvorcem, obdaren svima darovima i blazenstvom vecnog zivota, dobrote i ljubavi. Covek se u Raju hranio sa Drveta zivota.

Sta je Drvo poznanja dobra i zla?
Drvo poznanja dobra i zla je zasadio Bog u Raju da bi se covek vezbao u vrlini uzdrzanja i vernosti svome Stvoritelju. Drvo zivota je coveku davalo besmrtni zivot i dar razlikovanja onoga sto je vecno od onoga sto je prolazno. Izvrsavati Bozju zapovest znacilo je - jesti sa drveta zivota; pogaziti zapovest znacilo je - odvojiti se od Boga i njegove volje, izgubiti vecni zivot i predati se smrti. Jedenje sa Drveta poznanja dobra i zla pomracuje um, unistava u coveku dar razlikovanja vecnog i prolaznog, otudjuje ga od Boga i odvodi ga u prolazna telesna zadovoljstva i u smrt. Na tom drvetu i na toj zapovesti covek je imao da proveri svoju ljubav i slobodu: da li ce biti veran Bogu ili ce poslusati Djavola i njegovu laz.

Ko je Djavo?
Djavo je laza i otac lazi. On je bivsi Arhangeo Dennica koji se pobunio protiv Boga, jer se pogordio i zazeleo da bude jednak sa Bogom. Djavo je izumeo greh i smrt i pakao. Njegova zla i izopacena volja je izvor svakog zla, kojim je zatrovao neke od bivsih angela pa onda i nase praroditelje Adama i Evu, a preko njih i njihove potomke.

Ko je nagovorio Evu da pogazi zapovest Bozju?
Djavo je nagovorio Evu - preko zmije - da ubere zabranjeno voce sa Drveta poznanja dobra i zla. Eva je poverovala ovom Bozjem protivniku i klevetniku (djavo znaci - klevetnik), da je on njen veci prijatelj nego Bog i pocela je da se hrani hranom prolaznosti i telesnih zadovoljstava. Okusivsi plod prolaznih zadovoljstava, ona je postala smrtna. Ponudivsi to voce svome muzu Adamu, ona je ucinila greh ubistva. Ali i Adam je dobrovoljno okusio od istog ploda i ucinio trostruki greh: prema Bogu, prema sebi i prema svome potomstvu. Padom u greh covek je izgubio moc vecnog zivota; pomracio mu se um, potamnelo srce a mudrost utonula u bezumlje i ludost.

Zasto su Adam i Eva isterani iz Raja?
Zato sto su okusili plod sa Drveta poznanja dobra i zla i time prestupili Bozju zapovest. Ali i to isterivanje iz Raja Bog je ucinio iz ljubavi prema nasim praroditeljima. U Raju postoji i Drvo zivota. Ko jede plodove sa Drveta zivota postaje besmrtan. Ako bi Adam i Eva jeli te plodove, sa otrovom smrti u sebi posle pada, oni bi sebe obesmrtili u stanju grehovnosti i smrtnosti. To bi onda bio najstrasniji pakao. I da se to vece zlo ne bi desilo ljudima, Bog ih je isterao iz Raja. Znaci isterao ih je Bog iz Raja da bi sprecio da zlo postane vecno.

Ali da Adam i Eva posle isterivanja ne padnu u ocajanje, Bog im je obecao da ce im poslati Spasitelja koji ce pobediti Djavola Zmiju i koji ce ih osloboditi od smrti i ponovo dovesti u Raj.

Sta je Bog kazao Adamu i Evi kad ih je prognao iz Raja?
Evi je rekao: "S mukom ces radjati decu, i volja ce tvoja stajati pod vlascu muza tvoga, i on ce ti biti gospodar". Adamu je rekao: "Zemlja da je prokleta zbog tebe... sa znojem lica svoga ces jesti hleb, dokle se ne vratis u zemlju od koje si uzet; jer si prah i u prah ces se vratiti ". Zbog covekovog greha stradaju ne samo ljudi, nego i sva stvorenja i cela tvorevina Bozja. Tako je vec prvi sin Adamov ubio svoga brata Avelja.

Zasto je Kain ubio Avelja?
Ubio ga je iz zavisti: Kain je zavideo Avelju zato sto je Bog primio Aveljevu od srca prinetu zrtvu. Tako biva i do danas: zavist je glavni uzrok svakoga bratoubistva. A svako ubistvo je bratoubistvo jer svi ljudi su - braca.

Ko je bio Noje i kako se on spasao od potopa?
Noje je jedan od izabranika Bozjih. On nije bio pokvaren kao njegovi savremenici, nego je verovao u Boga i ocekivao buduceg Izbavitelja, Sina Bozjeg. Bog je zapovedio Noju da napravi kovceg (ladju) i da u njega smesti svoju porodicu i po jedan par od svih zivotinja na zemlji, da se izbave od potopa. Potop je dosao da ocisti nagomilane grehe ljudske i da opere obesvecenu zemlju. Ladja Nojeva je tajanstvena slika Crkve Hristove u kojoj se mi spasavamo od potopa greha i smrti i zadobijamo zivot vecni.

Sta je idolopoklonstvo?
To je otpadnistvo od pravoga Boga i klanjanje kipovima (idolima), u kojima su bili djavoli, lazni bogovi. Covek postaje idolopoklonik kad god pocne da se klanja stvorenjima umesto da sluzi Tvorcu. Idolopoklonik je i onda kad pocne da obozava sebe ili dela ruku svojih.

Ko je bio Avraam?
Avraam je bio starozavetni patrijarh. On se nije klanjao idolima, kao njegovi savremenici. Verovao je u jednoga Boga i u obecanoga Spasitelja, koji ce doci sa neba. Njemu se prvom od ljudi javila tajanstveno Sveta Trojica u vidu tri Angela, tri gosta kod Mavrijskog duba. Od Avraama preko njegovog sina Isaka namnozio se, po Bozjem obecanju, Izabrani narod Bozji. I mi hriscani smo duhovna deca Avraama. Zato se molimo da Bog upokoji nasu usnulu bracu i sestre u nedrima Avrama, Isaka i Jakova, nasih praotaca.

Koga je Avraam hteo da prinese na zrtvu?
Hteo je da prinese na zrtvu svog jedinca Isaka. Tu je Bog isprobao njegovu veru, pa kad se on pokazao veran, Bog ga je preko sina Isaka, obdario velikim i svetim potomstvom. I Hristos Spasitelj je njegov potomak po telu, a Isakova zrtva je bila predukazanje Hristovog stradanja i zrtve.

Koliko sinova je imao Jakov, sin Isakov, nazvani Izrail, po kome je Izabrani narod dobio svoje ime?
Patrijarh Jakov je imao dvanaest sinova, koji su rodonacelnici dvanaest plemena Izrailovih. Njegovog sina Josifa braca su iz zavisti prodala u Egipat, ali ga je Bog spasio i preko njega spasio sve Jakovljeve potomke. I mi hriscani se po Jakovu, nazvanom Izrail, zovemo Novi Izrail Bozji, tj. novi izabrani Narod Bozji.



Kako je Josif dospeo na dvor faraona, cara egipatskog?
Jedini Josif je znao da protumaci carev san. Zato ga je faraon izveo iz tamnice u koju je bio nevin bacen. Tumacenje snova je bio dar Bozji.

Kako su ziveli Jevreji u Egiptu?
Stari Jakov i njegovi sinovi su dosli zbog gladi u Egipat kod Josifa, upravitelja cele egipatske zemlje. Dok su Egipcani pamtili njegova dobrocinstva, Jevreji su ziveli dobro. Kasnije su ziveli veoma tesko, radeci kao robovi.

Sta su zidali Vavilonci?
Vavilonci su zidali ogromnu kulu. Hteli su da vrh kule dopre do neba. Tako su hteli da prkose Bogu. Zato je Bog pomesao jezike i graditelji nisu mogli da se razumeju. Oni su se razisli i tako su postali razni narodi koji govore razlicite jezike. Tako uvek biva: kad god ljudi zidaju ili cine bezbozna dela, udaljuju se ne samo od Boga nego i jedan od drugoga. Useljava se u njih mrznja i pometnja, kao u graditelje Vavilonske kule.

Ko je bio Mojsej?
On je od Boga odredjen da bude osloboditelj Jevreja iz ropstva egipatskoga. Njemu se na brdu Horivu javio Angeo u plamenu ognjenom, iz kupine koja je gorela a nije sagorevala. Mojsej je tu prvi od ljudi saznao Ime Bozje, koje glasi: Ja sam onaj koji jeste (Jevrejski: JAHVE). Onaj koji mu se javio bio je Bog Slovo, Bog Rec. On se u poslednja vremena rodio od Deve, koja Ga je rodila i ostala Devojka, kao sto je kupina gorela i nije sagorevala.

Kako je Mojsej izveo jevrejski narod iz egipatskog ropstva?
Izveo ga je Bozjom pomocu. Bog je popustio kazne na Egipcane i ucinio da Mojsejev stap bude cudotvoran. Tim stapom udario je on po moru i vode morske su se razdvojile, da bi jevrejski narod izasao iz Egipta u Zemlju Obecanu.

Kako su se Jevreji hranili u toku cetrdesetogodisnjeg lutanja po pustinji?
Bog im je davao cudesnu Manu i jata prepelica. Mana je bila predukazanje Svete Tajne Pricesca Krvlju i Telom Hristovim, Hlebom koji silazi s nebesa i daje se za zivot sveta.

Gde je Mojsej dobio Deset zapovesti Bozjih?
Dobio ih je na Sinajskoj gori. Deset zapovesti Bozjih glase:

1. Ja sam Gospod Bog tvoj; nemoj imati drugih bogova osim Mene.

2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im sluziti.

3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svog.

4. Secaj se dana odmora da ga svetkujes; sest dana radi i obavi sve poslove svoje, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome.

5. Postuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo pozivis na zemlji.

6. Ne ubij.

7. Ne cini preljube.

8. Ne ukradi.

9. Ne svedoci lazno na bliznjega svoga.

10. Ne pozeli nista sto je tudje.

Ko je bio David, a ko Golijat?
David je bio car Izrailski, a Golijat vojnik filistejski, divovske velicine i snage. Na dvoboju, David, iako jos mladic ubio je kamenom iz pracke grdosiju Golijata.

Sta su Psalmi Davidovi?
Psalmi su molitve u stihovima. Njih je David ispevao kad je bio radostan ili tuzan. Ima 150 psalama. U nekima od psalama David se kaje za svoje grehe, u drugima slavi Boga, u trecima prorice dolazak Spasitelja sveta. Tako u jednome od njih opisujuci, kao da gleda, Njegovu lepotu kaze: "Ti si najlepsi medju sinovima ljudskim, blagodat tece iz usta Tvojih". Psalmi su bili kroz vekove, pa i danas, najomiljenije molitve hriscana i Knjiga koja potresa i budi iz duhovne ucmalosti najokamenjenije srce ljudsko.

Ko su bili Proroci?
Proroci su sveti Bozji ljudi koji su objavljivali volju Boziju narodu Izrailskom i ostalim narodima Starog zaveta. Najpoznatija su cetiri velika proroka: Isaija, Jeremija, Ezekil i Danilo. Oni svojim recima i zivotom, kao i svojim knjigama, izoblicuju zlo i greh, propovedaju pokajanje i vrlinu u ispunjavanju Zakona Bozjeg. Bog im je otkrio, pre toliko vekova, Hristov bozanski Lik, njegovo Rodjenje, stradanje za grehe sveta i slavno Vaskrsenje.

Sta je Pasha?
Pasha je starozavetni praznik koga su Jevreji u prolece svetkovali u spomen cudesnog oslobodjenja iz ropstva egipatskog. Toga dana su oni, pored beskvasnog hleba i gorkog zelja, jeli na zrtvu prineto pashalno jagnje. Time su se secali gorkog ropstva i prolaska kroz Crveno more u slobodu.
I novozavetna Crkva ima svoju Pashu, Uskrs. Pasha Starog zaveta je bila priprema za ovaj Praznik nad praznicima kada se svetkuje Jagnje Bozje, Hristos Gospod, koji je svojom smrcu i svojim vaskrsenjem oslobodio gresno covecanstvo iz ropstva djavolu i od okova smrti.

Gde je punoca Starog Zaveta?
Punoca Starog zaveta je u Novom zavetu. Stari zavet nije zaokruzena celina, a ni starozavetni Zakon nije savrsen zakon. Ceo Stari zavet je ocekivanje Sina Bozjeg, Bogom obecanog Mesije (jevrejska rec Mesija se na grckom kaze Hristos, a i jedno i drugo znaci - Pomazanik - Car). U Novom zavetu ispunila su se sva ocekivanja Starog zaveta, kada je najzad obecani Mesija, Bogocovek Isus Hristos, dosao na Zemlju da spase, slozi i obozi potomke Adama i Eve. Hristos, Sin Bozji, po prorocanstvu Isaije proroka, trebalo je da se rodi od jedne Jevrejke Devojke koja je cista od greha.

Koji je smisao starozavetnih prinosa (darova) i zrtava?
Prinosi (darovi) i zrtve Bogu postoje u ljudskom rodu od najstarijih vremena. Tako vec Kain daje "prinos Gospodu od roda zemaljskoga" a Avelj, njegov brat, od "prvina stada svojega" (Post. 4, 3-4)

Prva zrtva koja se u Starom zavetu pominje jeste zrtva Patrijarha Jakova. On je prineo zrtvu "na gori i sazvao bracu svoju na veceru" (Post. 31,54). Prinosenje Bogu na dar i osvecenje prvih zemaljskih plodova i krvnih zrtava (jagnje, tele, golubovi i dr.) bila je potreba covekova i Bozija zapovest. Prinosi i zrtve bili su znak covekovog kajanja za grehe i njegove blagodarnosti Bogu za sva dobra od Njega; umilostivljenje Boga i put ociscenja od necistote dusevne i telesne. Zrtve su prinosene za ociscenje i greh, za prestup, zrtve svespaljenice i zrtve zahvalne (hleb, brasno i dr.). Najznacajnija zrtva za Izabrani narod Bozji bila je pashalno Jagnje. Ono je klano i prinoseno u spomen izbavljenja Jevrejskog naroda iz ropstva u Egiptu. Svestenici i prvosvestenik su prinosili darove i zrtve najpre za svoje grehe a onda za grehe naroda (Jevr. 7, 27). No, pokazalo se da su sve ove zrtve bile nemocne da istinski spasu i ociste coveka od greha. Kao i ceo Stari zavet i one su sluzile "slici i sjeni nebesnih stvarnosti" (Jevr. 8,15). Sve one su u stvari bile samo priprema za Hristovu zrtvu na krstu. On je sebe prineo na zrtvu, jednom za svagda, da svojom zrtvom unisti greh (Jevr. 9,25.26.28) . Tako su u njegovoj Zrtvi sve zrtve dobile punocu i bile ukinute, dobivsi svoj konacni smisao u Hristu koji je sebe prineo "za zivot sveta". Svojim zrtvoprinosenjem On je postao vecno Jagnje Bozije koje uzima na sebe grehe sveta. Tako su i svi prinosi i darovi dobili svoj pravi smisao na Tajnoj veceri kada je On prineo hleb i vino, zamenivsi beskrvnom zrtvom sve prinose i zrtve i ustanovivsi svetu Tajnu Pricesca
Pilipenda
Unregistered User
(2/23/06 3:00 am)
Reply

Otkrivenje u Novom Zavjetu
Episkop Danilo
Episkop Amfilohije


Otkrivenje u Novom zavetu
Kako pocinje Novi zavet?
Novi zavet pocinje rodoslovom po telu Gospoda Hrista i Njegovim Rodjenjem. Njegovo Rodjenje blagovesti Arhangel Gavrilo pozdravljajuci Presvetu Devu nebeskim pozdravom: "Raduj se blagodatna, Gospod je s tobom, blagoslovena si ti medju zenama!"

Ko je vladao Judejskom (Izrailskom) zemljom u doba kada se Hristos rodio na zemlji?
Judejom je vladao car Irod, koji je bio u zavisnosti od rimskog imperatora Avgusta.

Kako su se zvali roditelji Presvete Bogorodice Marije?
Zvali su se Joakim i Ana. Njihova imena spominjemo na kraju svake Liturgije. Praznik svetog Joakima i Ane je dan posle praznika Rodjenja Bogorodice (Mala Gospojina). Znaci 8. septembra po starom kalendaru (21. septembra po novom).

Sta se dogodilo na Blagovesti?
Blagovesti - to je praznik kada svetkujemo dolazak Arhangela Gavrila koji je javio Bogorodici blagu vest da ce ona zaceti od Duha Svetoga (bez muskarca) i roditi Sina Bozijeg kao Sina Covecijeg, sa imenom Isus Hristos.

Presveta Deva Marija je pristala na to tek posto je proverila Arhangela. Jer ona se tajno zavetovala Bogu da ce uvek biti devojka, a to je znao samo Bog, njen toboznji muz Josif i ona sama. Ona je znala iz Biblije da se i djavo moze javiti u obliku svetlog Angela. Zato nije bila lakoverna, kao nasa pramati Eva.

Na praznik Blagovesti, Bogorodica je svojom poslusnoscu Bogu ispravila Evin greh neposlusnosti. Eva je upotrebila svoju slobodu na zlo i na radost djavola, a Bogorodica je upotrebila svoju slobodu na svetu sluzbu Bogu i smireno uskliknula: "Evo sluskinje Gospodnje, neka mi bude po tvojoj reci! " Blagovesti se praznuju 25. marta po starom (7. aprila po novom) kalendaru.

Gde se rodio Spasitelj?
Rodio se u Judeji, u gradu koji se zove Vitlejem, nedaleko od Jerusalima, kao sto su i prorekli drevni Proroci.

Sta znaci ime Isus?
Ime Isus je s neba darovano i otkriveno recima Arhangela Gavrila upucenim cednoj Devi Mariji: "I nadeni mu ime Isus". To je Ime uzvisenije od svakog imena, bez koga se nijedan covek i nijedno stvorenje ne moze spasti. Ime Isus znaci Spasitelj.

Ko je prvi posetio i prepoznao novorodjenoga Hrista Boga?
To su bili tri Mudraca sa Istoka. Oni su isli za dotad nevidjenom zvezdom. I svetlost te cudesne zvezde zaustavila se nad pecinom u Vitlejemu gde se rodio Hristos. Oni su u Njemu prepoznali Cara nebeskog i poklonili Mu se do zemlje. Mudraci su dali Hristu darove: zlato, tamjan i izmirnu.

Sta su pevali angeli na nebesima kad se rodio Bogocovek?
Pevali su radosnu pesmu: "Slava Bogu na visini, i na zemlji mir, medju ljudima dobra volja"

Ko su bili Mudraci sa Istoka?
Mudraci su bili uceni ljudi koji su posmatrali zvezde i po njima predskazivali buducnost.

Sta je trazio lukavi car Irod od Mudraca?
Da mu jave gde se tacno nalazi novorodjeni Hristos, Car nebeski, da bi Ga ubio. Medjutim, Mudraci su se vratili drugim putem, ne zeleci da ispune njegovu zapovest.

Kuda su otisli pravedni Josif i Bogorodica Marija sa malim Hristom?
Oni su krisom pobegli u Egipat, da bi se izbavili od Iroda. Irod je, trazeci da ubije malog Hrista, pobio cetrnaest hiljada nevine vitlejemske dece. To su bili prvi mucenici za Hrista: i prva sveta zetva za Nebesko carstvo Hristovo, Carstvo zivota i radosti bez kraja.

Ko je bio pobozni starac Simeon?
Pobozni starac Simeon naziva se i Bogoprimac. Njemuje Bog rekao da nece umreti dok ne vidi Hrista Spasitelja. On je to docekao i primio je na ruke maloga Hrista Boga. Zato se zove Bogoprimac. Tom dogadjaju je posvecen praznik Sretenje, praznuje se 2. februara po starom (15. februara po novom) kalendaru.

Zasto je mali Hristos, kad mu je bilo osam dana, odnesen u jerusalimski hram?
Po Mojsijevom Zakonu, svako novorodjeno musko dete moralo je biti obrezano. Obrezanje je bio znak starozavetnog saveza sa Bogom. Gospod Hristos se obrezao da bi pokazao da On nije dosao da razori Zakon i Proroke, nego da ih ispuni; obrezanje je takodje svedocanstvo da je on istinski covek, ne samo Bog. Ispunivsi Zakon Gospod je nama ostavio duhovno obrezanje, obrezanje srca - svetu tajnu Krstenja, za koje je telesno obrezanje bila samo priprema. Obrezanje Hristovo se praznuje 1. januara (14. januara po novom kalendaru).

Koji prorok je neposredno pripremio ljude za dolazak Sina Bozjeg?
To je bio divni Jovan Preteca. On je propovedao u pustinji dolazak Spasitelja sveta recima: "Pokajte se, jer se priblizi Carstvo nebesko. "

Gde je ziveo i cime se hranio sveti Jovan Krstitelj?
Jovan Preteca, koji je krstio Hrista u reci Jordanu, ziveo je u pustinji kao isposnik. Hranio se pustinjskim biljem i divljim medom.

Kako je on zavrsio svoj zivo g?
Posto je Jovan Krstitelj prekoreo cara Iroda za zenidbu sa svojom snahom, carica Irodijada ga je mrzela i nagovorila je cara da odsece glavu svetom Jovanu. To je on i ucinio, pogubivsi ovog najveceg coveka rodjenog od zene, kako za njega kaze sam Spasitelj, i najveceg proroka. Njegove mucenicke smrti mi se secamo na dan Usekovanja glave svetog Jovana Krstitelja (29. avgusta po starom, 11. septembra po novom kalendaru). Iz velikog postovanja prema strogom isposniku i muceniku Jovanu Preteci, toga dana svi pravoslavni strogo poste.

Sta je rekao sv. Jovan Krstitelj kad je prvi put video Gospoda Hrista?
Rekao je prorocke reci: "Gle, Jagnje Bozje koje nosi grehe celoga sveta. "

Sveti Jovan Krstitelj je znao da je Hristos bez greha i da nema potrebe da bude krsten (pogruzen u vodu), zasto ga je ipak krstio u Jordanu?
Hristos je dvostruko bezgresan: i kao Bog i kao Covek, rodjen od Preciste devojke. Ali je dobrovoljno hteo da se ponizi i da dodje na krstenje, kao da je gresan - "da ispuni svaku pravdu", kako Sam kaze Preteci. I bas u momentu tog dobrovoljnog ponizenja javila se slava Bozja, javio se Bog na vodama reke Jordana.

Kako se javio Bog na Jordanu?
Kad je Jovan pogruzavao Hrista u vode reke Jordana, cuo se s nebesa glas Boga Oca: "Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po Mojoj volji ". U Jordanu je stajalo drugo Lice Svete Trojice, Sin Bozji, kao Bogocovek, a nad Sinom Bozjim lebdeo je Duh Sveti u obliku svetlosnoga goluba. To je bilo Bogojavljenje. Tu se javno otkrio Bog kao Otac, Sin i Duh Sveti, kao Sveta Trojica. Bog se javio i vaseljenu prosvetio. Bogojavljenje se praznuje 6. januara po starom kalendaru (19. januara po novom). Na taj dan osvecuje se voda koja se nosi kuci i pije radi zdravlja i prosvecenja duse i tela. Ta bogojavljenska vodica nikada se ne kvari, jer u njoj prebiva sila Duha Svetoga.

Cime je Djavo kusao Hrista?
Prvo kusanje je bilo hlebom. Hristos je postio cetrdeset dana i cetrdeset noci. Ogladneo je veoma. Tada Mu pridje kusac i rece: "Ako si Sin Boziji, reci da ovi kamenovi postanu hlebovi". Ali je Hristos na to odgovorio Djavolu: "Ne zivi covek samo o hlebu, nego od svake reci koja izlazi iz usta Bozijih. " Mnogi zbog zemaljskog prolaznog hleba prodaju dusu Satani i zaborave na vecni hleb, Rec Boziju, koja je Hleb zivota. Drugo kusanje je bilo cudotvorstvom. Djavo je odveo Hrista na vrh jerusalimskog hrama i rekao Mu: "Ako si Sin Boziji, baci se dole; jer je napisano da ce Bog "Angelima svojim narediti za Tebe, i na rukama ce te nositi, da gde ne zapnes na kamen nogom svojom". Ali mu Hristos odgovori: "I to je napisano: Ne iskusavaj Gospoda, Boga svoga". Trece iskusenje je bilo vlascu zemaljskom. Djavo je odveo Hrista na visoku planinu i pokazao Mu sva carstva ovoga sveta i rekao Mu: "Dacu ti sve ovo, ako padnes i poklonis mi se". Hristos mu je odgovorio: "Odlazi, Satano; jer je napisano: Klanjaj se Gospodu Bogu svome i Njemu jedinome sluzi ". Ista ova tri iskusenja stavlja Satana pred svakog coveka i sve ljude svih vremena: iskusava ih slascu (uzivanjem), cudotvorstvom i vlascu. Samo verni Hristu sposobni su da im odole i da mu odgovore: Odlazi od mene, Satano! Gospodu Bogu mome se klanjam i njemu jedinome sluzim!

Zasto se Gospod Isus Hristos naziva Bogocovek?
Gospod Isus Hristos jeste Bogocovek jer ima u sebi dve prirode: bozansku od Boga Oca i covecansku od Svoje Majke, Presvete Deve Marije. Ona je Boga rodila u covecanskom telu. Po recima Svetih Otaca Cetvrtog vaseljenskog sabora (451. g.) bozanska i covecanska priroda su se u jednom i istom Hristu, Sinu Bozjem Jedinorodnom, sjedinile "nesliveno, nepromenivo, nerazdelivo, nerazlucno ". Hristos je stoga istovremeno Bog i Covek, zato se i naziva Bogocovek.

Koliko je bilo Apostola i koji su prvi bili pozvani?
Bilo je dvanaest Apostola. Prvozvani je bio apostol Andrej, a zatim njegov brat Petar (koji se ranije zvao Simon). "Apostol" je grcka rec i znaci - Hristov izaslanik, propovednik Hrista i Njegove bozanske nauke.

Koje je prvo cudo ucinio Hristos?
Na svadbi u Kani Galilejskoj pretvorio je vodu u vino. To prvo cudo Hristos je ucinio na molbu Presvete Bogorodice i njime tajanstveno prizvao sve ljude na preporod i preobrazaj. Kao sto se Njegovom recju voda pretvorila u vino, tako se i ljudi, silom Njegovog Svetog Duha i verom, mogu promeniti od starih u nove, od smrtnih u besmrtne, od ogrehovljenih, u zdrave dusom i telom. Ovaj dogadjaj o vinu cita se mladencima na Vencanju. Time ih Crkva podseca da su oni u svetoj Tajni Braka prizvani na novi zivot u Hristu Isusu; da su prizvani da "vodu" svog prolaznog zivota pretvore, verom i ljubavlju, u "vino" vecnog zivota, tj. da pretvore brak od prolazne veze u Svetu Tajnu Boziju. Zato nema pravog braka bez vencanja u Crkvi.

Sta je ucinio Hristos sa trgovcima u hramu?
Bicem je isterao trgovce iz hrama, jer je hram Boziji dom molitve, a ne trgovine. Time je pokazao da se sa verom i sa Bogom ne moze i ne sme trgovati.

Sta je Hristos rekao zeni Samarjanki o molitvi?
Jevreji i Samarjani (mesani narod od Jevreja i starosedelaca mnogobozaca) verovali su da je mesto za molitvu samo hram u Jerusalimu, odnosno u Samariji. Hristos kao Bog unapred je znao da ce se Njegova Crkva prosiriti na sve narode sveta. Zato je rekao Samarjanki na Jakovljevom kladencu: "Doci ce vreme, i vec je nastalo, kada ce se pravi bogomoljci moliti Bogu duhom i istinom, jer Otac hoce takvih bogomoljaca. Bog je duh; i koji mu se mole, duhom i istinom treba da se mole. "

Kako je Hristos iscelio carevog cinovnika?
Hristos mu je rekao: "Idi, sin je tvoj zdrav".

Kako je Hristos iscelio gubavoga?
Neizlecivi gubavac verovao je da ga Hristos moze izleciti i uzviknuo je: "Gospode, ako hoces, ocisti me". Hristos mu je odgovorio: "Hocu, ocisti se!" I gubavac je postao zdrav. Znaci, Bog ocekuje veru od coveka, da bi mu pomogao. Ko veruje bice spasen. Sve sto nije od vere, greh je. Vera je neunistiva snaga u coveku. Onome koji istinski veruje u Hrista i Njegovu cudotvornu i isceliteljsku moc, sve je moguce. To je osnovna poruka Hristova u Novom zavetu. Ko ima vere makar koliko zrno gorusicno, u stanju je da premesta citave planine nevolja i patnji, da se oslobodi od svakog zla, bolesti i bede. Ta istina Novog zaveta je potvrdjena bezbroj puta u istoriji, i svakodnevno se potvrdjuje do dana danasnjega.

Kako su Hrista primili u Njegovom rodnom gradu Nazaretu?
Primili su Ga ispocetka lepo, ali kad im je rekao istinu razljutili su se na njega i hteli da Ga bace u provaliju. Oni nisu imali vere u Njega kao Sina Bozjeg, a duse bez vere su mrtve duse, nesposobne da vide istinu Bozju, u Hristu ljudima otkrivenu.

Kako je Hristos iscelio uzetoga?
On je rekao uzetome (paralizovanom): "Oprastaju ti se grehovi tvoji". I na mnogim drugim primerima u Novom zavetu Gospod je pokazao i otkrio da je greh u coveku uzrok i telesnih i dusevnih bolesti. Sto znaci: nema coveku pravog isceljenja i ozdravljenja bez isceljenja od greha, bez duboke vere i pokajanja.

Sta je kazao Hristos o suboti?
Subota je u Starom zavetu bila dan odmora: po cetvrtoj zapovesti Bozjoj - To je dan posvecen Gospodu Bogu. To je bio dan ucestvovanja u radosti Bozijeg stvaranja i dan pokoja od sestodnevnog truda. Kao i sve ostalo u Starom zavetu, i subota je bila priprema za punocu Novog zaveta, za radost novog Bozijeg stvaranja - Hristovog Rodjenja i Vaskrsenja. Subota je stvorena radi novog Coveka, vaskrslog, i radi novog dana odmora, Dana Gospodnjeg, dana Hristovog vaskrsenja - nedelje. Hristos je bio gospodar i od subote, kao Bogocovek, zato je On i u subotu delao delo spasenja i cudesno isceljivao. Farisejima, koji su zbog toga hulili na Njega i bili okamenjenog srca, kao i danasnji subotari, On je rekao: "Nije covek stvoren radi subote, nego subota radi coveka".

Sta su Blazenstva?
Hristos je u svojoj Besedi na Gori izrekao devet blazenstava. Blazenstva su blaga i radosna vest o novom zivotu. Beseda na Gori je najuzviseniji proglas u istoriji roda ljudskog. Patrijarh Jakov je video u Starom zavetu Lestvicu kojom silaze i uzlaze Angeli. Zapovesti Blazenstava su te lestvice kojima se covek uzdize do Boga i postaje, kao svetitelji, nebeski covek i zemaljski angeo. Blazenstva su put u bozansko savrsenstvo. U ovih devet bozanskih vrlina, data su coveku nova pravila zivota, nova pravila misljenja, nova pravila osecanja i delanja. Taj novi zivot u Hristu pocinje siromastvom duha, tj. smirenjem i zavrsava se stradanjem radi Imena Hristova i vecnom radoscu i blazenstvom u Raju. Svakom stecenom novom vrlinom stice se i novo blazenstvo i novi dar od Boga. Devet blazenstava glase:

1. Blazeni su siromasni duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko.

2. Blazeni su tuzni, jer ce se oni utesiti.

3. Blazeni su krotki, jer ce oni naslediti zemlju.

4. Blazeni su milostivi, jer ce oni biti pomilovani.

5. Blazeni su milostivi, jer ce oni biti pomilovani.

6. Blazeni su cisti srcem, jer ce oni Boga videti.

7. Blazeni su mirotvorci, jer ce se oni sinovi Boziji nazvati.

8. Blazeni su prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko.

9. Blazeni ste kad vas, Mene radi, ruze n progone i, lazuci, nabede svakim zlom. Radujte se i veselite se, jer je nagrada vasa velika na nebesima; jer su tako progonili proroke koji su bili pre vas."

Kome je Gospod Hristos rekao: "Vi ste so zemlji... Vi ste svetlost svetu"?
Hristos je ove reci uputio svojim prvim ucenicima, Apostolima, a posle njih i preko njih i svim hriscanima svih vremena.

Koje su dve najvece zapovesti?
Hristos je sazeo sve zapovesti Starog zaveta u dve najvece zapovesti:

1. Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dusom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom.

2. Ljubi bliznjega svoga kao samoga sebe.

Novi zavet je savrseniji od Staroga u poimanju ljubavi i prema Bogu i prema bliznjem. To nije nikako cudo, jer se u Novom zavetu i Bog savrsenije otkrio, i savrsenijeg coveka pokazao i stvorio. Bog se javio kao Ljubav: Otac i Sin i Duh Sveti. Postavsi Bogocovek, Sin Boziji je pokazao i otkrio da je i covek stvoren da bude nesto savrsenije od coveka - bogocovek. A za poimanje i stvaranje toga je neophodna dublja i sira vera i beskrajnija ljubav.

Novi zavet je savrseniji od Staroga, jer su Jevreji za bliznjega svoga smatrali samo sunarodnike Jevreje i obracenike. Vernici Novog zaveta za bliznje svoje smatraju sve ljude bez obzira na njihovu boju koze, veru ili narodnost.

Novi zavet je savrseniji od Staroga zaveta ne samo po sirini ljubavi prema svima ljudima nego i po jacini ljubavi: Hriscanin voli svoga bliznjega ne samo kao samoga sebe nego i vise od sebe samoga. On voli bliznjega kao sto je Isus Hristos voleo nas, a Hristos je zrtvovao Samoga Sebe radi nas i za nase spasenje. Gospod je rekao ucenicima svojim ne samo da vole svoje bliznje kao same sebe nego da ih vole, kao sto je On zavoleo nas (Evandjelje po Jovanu, glava 13, stih 34).

Gospod Hristos je, dakle, voleo nas vise nego Samoga Sebe. On je radi nas ponizio Sebe do smrti na krstu. Tu bozanski nesebicnu, samozrtvenu ljubav Gospoda Hrista mi znamo po tome "sto je On za nas dusu svoju polozio ". Zbog toga, po Njegovoj zapovesti, i mi smo "duzni polagati dusu svoju za bracu" (Prva poslanica Jovanova, glava 3, stih 16). Tek je to prava savrsena ljubav: ljubav koja ne trazi svoje.

Hristos kao cudotvorac?
Jedino Bog cini cudesa. Hristos je Bog u ljudskom telu, zato je sasvim prirodno da Op cini cudesa: On je isterao djavola iz duse besomucnoga, dao vid sleporodjenom coveku, vaskrsao iz mrtvih Jairovu kcer, pa sina jedinca Nainske udovice, a na Lazarevu subotu podigao iz mrtvih svoga prijatelja Lazara koji je vec cetiri dana lezao mrtav u grobu.
Hristos kao Bogocovek je nad zakonima prirode, jer On je Tvorac prirode. Kad je On zapovedio vetru da prestane - bura na moru se odmah utisala. Gospod ide po talasima mora i ne tone. On sa pet hlebova moze cudom umnozavanja da nahrani deset hiljada ljudi.

Sta znace reci Hristove: "Otac je u Meni i ja u Njemu... Ja i Otac mi smo jedno"?
To znaci da su Bog Otac i Hristos iste bozanske sustine i iste vecne energije; i da su oni sa Duhom Svetim jedan Bog.

Sta znace reci Hristove: "Lakse je kamili proci kroz iglene usi nego bogatasu uci u Carstvo nebesko"?
To znaci da je bogatom coveku tesko savladati svoju sebicnost, a sebicni ljudi ne mogu uci u Carstvo nebesko. Bogatas nije samo onaj koji ima materijalno bogatstvo, nego i onaj koji je stekao znanje i gordi se njime. Takvom je jos teze steci smirenje i osloboditi se gordosti, tj. postati "siromasan duhom". Ali i jedan i drugi bogatas mogu biti spaseni: prvi ako nesebicno deli milostinju sirotima, a drugi ako se odrekne znanja koje nadima i prigrli smirenu mudrost Svemudroga Hrista.

Sta je rekao Hristos o placanju poreza caru ili drzavi?
Hristos je rekao: "Podajte Bogu bozije a caru carevo". To znaci da treba da damo Bogu celo svoje bice, dusu i telo, a caru (vlastima), da dajemo novac (posto je novac kovan sa likom carevim) i duzno postovanje. Novac pripada drzavi, zato i placamo porez drzavi, dusa i telo pripadaju Bogu, jer su stvoreni po liku i podobiju Bozijem. Zato se treba uvek, po recima Apostola, "vecma pokoravati Bogu nego ljudima" (Dela Apostolska, glava 4, stih 20).

Ko je docekao Spasitelja u Jerusalimu na Cveti?
Sav narod je sa odusevljenjem klicao Hristu, jer su culi kako je vaskrsao iz mrtvih Lazara iz Vitanije. I deca su klicala Hristu i mahala Mu palmovim grancicama (mi Srbi, posto nemamo palme, na taj dan docekujemo Hrista sa grancicama vrbe. Zato se taj praznik kod nas zove Vrbica. Vrbica i Cveti padaju na kraj Uskrsnjeg posta, nedelju dana pre Uskrsa).

Kada je bila Tajna vecera?
Hristos je na Veliki cetvrtak sabrao svoje Apostole u jednu sobu u Jerusalimu i tu obavio Tajnu veceru. Na njoj je Gospod ucinio najvece cudo: pretvorio je hleb u svoje Telo, a vino u svoju Krv. Onda je On pricestio sve svoje Apostole. Ali u jednog od njih srebroljupca, zvanog Juda Iskariotski, usao je djavo i on je izisao i izdao Hrista za trideset srebrenika.

Sta je Hristos rekao na Tajnoj veceri kad je blagoslovio hleb?
Hristos je rekao svojim Apostolima (i hriscanima svih vremena); "Uzmite, jedite, ovo je Telo moje koje se lomi za vas, radi oprostenja grehova".

Sta je Hristos rekao na Tajnoj veceri kad je blagoslovio Casu vina?
Rekao je: "Pijte iz nje svi; ovo je Krv moja Novoga zaveta koja se lije za vas, i za mnoge, radi oprostenja grehova ".

Kako se zove Sveta tajna koju je Hristos ustanovio na Tajnoj veceri?
Zove se Sveta tajna Pricesca ili Evharistija. Ona je bila i ostala srediste i srce svih Tajni Bozijih u Crkvi. Nema hriscanskog zivota bez Sv. Pricesca Telom i Krvlju Hrista Gospoda. Oni koji se dostojno hrane Telom i Krvlju Hristovom osiguravaju sebi besmrtnost i zivot vecni. Kroz sveto Pricesce mi stalno obnavljamo svoj savez sa Gospodom Hristom i kao pojedinci i kao "Narod Boziji". Sveta Liturgija na kojoj se pricescujemo, produzetak je ove prve Tajne vecere. Za Sv. Pricesce hriscani se pripremaju postom duse i tela, ispovescu i svesrdnim pokajanjem, moleci se uvek prisutnom Hristu da ih "ucini zajednicarima Njegove Tajne Vecere." I obecavajuci da Mu nece dati "izdajnicki celiv kao Juda."

Sta je rekao Hristos Apostolima u Getsimanskom vrtu uoci Velikog petka?
Posto su Apostoli bili pospani, Hristos im je rekao: "Molise se Bogu da ne padnete u napast, jer je duh krepak, ali je telo slabo ".

Sta je Hristos rekao Judi izdajniku, posle izdajnickog celiva?

Rekao mu je: "Zar poljupcem izdajes Sina Covecijega"?

Kako je umro Juda izdajnik?
Juda se obesio. Shvativsi da je izdao Pravednika, umesto da se pokaje, on je pao u ocajanje.

Koliko puta se Petar odrekao Hrista?
U toku jedne noci, Petar se odrekao Hrista tri puta, ali se posle pokajao i gorko zaplakao. Zato ga je Gospod posle Vaskrsenja tri puta pitao: "Simone Jonin, volis li me?" i posto je ovaj potvrdio svoju ljubav, povratio mu je apostolsko dostojanstvo.

Koje su poslednje reci Raspetoga Hrista na Krstu?
Poslednje reci Hristove na Krstu bile su reci ljubavi i oprostaja cak i onima koji su ga razapeli: "Boze, oprosti im jer ne znaju sta cine... Oce, u ruke Tvoje predajem duh moj!"

Ko je pomogao Hristu da nosi Krst do Golgote?
To je bio Simon Kirinejski.

Ko je skinuo Hristovo mrtvo telo sa Krsta?
Njegovo telo su skinula sa Krsta Njegova dva tajna ucenika: Josif iz Arimateje i Nikodim, knez jevrejski.

Sta se desilo kada je Hristos izdahnuo na Krstu?
Kada je Gospod ispustio duh svoj, zavesa u hramu se pocepala nadvoje; zemlja se zatresla, sunce pomracilo; otvorili su se grobovi i oziveli su neki mrtvi iz okoline Jerusalima. To znaci da je i sama Hristova smrt imala antismrtno i vaskrsiteljno dejstvo i da je Hristos na Veliki petak svojom smrcu pobedio smrt. A Hristova dusa sisla je tada u Ad, mesto gde je Satana drzao u mraku duse upokojene od Adama i Eve do svetog Jovana Krstitelja. Hristos je propovedao tim dusama radosnu vest spasenja razbio okove Pakla i izbavio praroditelje Adama i Evu i sve upokojene ljudske duse koje su ga primile kao svoga Gospoda i Spasitelja. Sila Njegovog Vaskrsenja potresla je Ad, zemlju i nebesa. Zato je Uskrs najradosniji praznik. Tada se pozdravljamo: "Hristos voskrese"? i otpozdravljamo: "Vaistinu voskrese!"

Ko je prvi saznao da je Hristos vaskrsao iz mrtvih?
Od Bozijih stvorenja prvi su videli Hristovo vaskrsenje Angeli Boziji. Jedan svetlosni Angeo odvalio je kamen od groba i pokazao zenama Mironosicama da je Hristos vec vaskrsao i ukazao im na prazan grob. Zatim je Marija Magdalina videla Vaskrslog Gospoda. Po crkvenom usmenom Predanju Hristos se, u stvari, posle Vaskrsenja javio najpre Bogorodici, da nju obraduje kao Majku, koja je najvise stradala gledajuci svog raspetog Sina na Krstu. Sveti Evangelisti to namerno nisu zapisali, da ne bi neko rekao kako je Presveta Deva u materinskoj tuzi izmislila Vaskrsenje svoga Sina.

Posle Vaskrsenja, od Uskrsa do Vaznesenja, koliko se puta javio Gospod svojim ucenicima?
Gospod se javljao po Vaskrsenju jedanaest puta. Posebno je znacajno javljanje nevernom Apostolu Tomi, koji je posumnjao u Njegovo vaskrsenje, pa kad Ga je opipao i metnuo prste u rane Njegove, uskliknuo je: "Gospod moj i Bog moj!" A Gospod mu je na to rekao: "Zato sto si video, poverovao si! Blazeni ce biti oni koji ne videse a poverovase". Tomina provera Hristovog vaskrsenja je opomena svima sumnjalicama do kraja veka i sveta da je Hristos zaista vaskrsao.

Sta je rekao Hristos Apostolima u cetrdeseti dan posle Vaskrsa, pre nego sto se uzneo na nebesa?
Na dan svoga Vaznesenja (taj dan se kod nas zove Spasovdan) Hristos je rekao Apostolima: "Meni je dana sva vlast na nebu i na zemlji. Zato idite i ucise sve narode, krsteci ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, poucavajuci ih da drze sve sto sam vam zapovedio. I evo, ja sam s vama u sve dane do svrsetka sveta. "

Svojim Krstenjem u reci Jordanu i ovom poslednjom zapovescu, Gospod je ustanovio svetu Tajnu Krstenja, koja se zove i Tajna Prosvecenja, a kroz koju se postaje clan Crkve, bez koje nema spasenja. U Evandjelju je za Krstenje upotrebljena rec "vaptizma", sto znaci - "pogruzavanje". Onaj koji se krstava u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, pogruzava se ceo tri puta u vodi; u znak umiranja starog coveka, grehovnog, raspadljivog, koji zivi po pohotama tela i u tami neznanja; i radjanja novog, obnavljanog po liku Onoga koji ga je stvorio i prosvecivanog prosvecenjem razuma i poboznosti, useljavanjem u njega Duha Svetoga. Pogruzavani sa Hristom umire da bi sa Hristom vaskrsao. Pristupajuci tajni Krstenja (Pogruzenja) sa iskrenom verom i pokajanjem, novokrsteni se oslobadja praroditeljskog greha, kojim je zatrovana i raslabljena ljudska priroda, cisti se silom Bozjom i od svojih licnih grehova; oblaci se u Hrista i postaje sposoban za sticanje bozanskog savrsenstva i vecitog zivota. Krstenjem se ulazi u Crkvu, sveti Bogocovecanski organizam, kome je Glava Hristos. Kad se dete krstava, njegovi roditelji i kum ispovedaju veru i obecavaju pred Bogom i svetom Crkvom Njegovom, da ce ga vaspitati u veri i uputiti u hriscanski zivot; ako se krstava odrasla osoba, obavezna je ona sama da se, uz pomoc svestenika i drugih hriscana, upozna sa tajnama Vere, da se iskreno pokaje za svoj dotadanji zivot i tek onda da pristupi svetom krstenju. Ako li tako ne uradi, voda ce ga primiti, ali se Duh Boziji nece useliti u njega. Sto znaci: i dalje ce ostati rob duha lazi, duha idoloposluzenja, duha lakomosti i svake necistote. Pravo Krstenje je ostvareno kroz potpuno pogruzenje; tela u vodu, a duse u tajnu novog besmrtnog zivota u Hristu Isusu Gospodu nasem, silom Duha Svetoga. Zato ga je Gospod i nazvao "krstenjem vodom i Duhom". Greh je vrsiti Krstenje samo kropljenjem i krstavati one koji se nisu istinski pripremili verom i pokajanjem.

Sta se dogodilo na Pedesetnicu (Trojicin dan, Duhov dan)?
Posle Vaznesenja Hristovog, Apostoli su se vratili u grad Jerusalim i tu svi jednodusno bili stalno na molitvi, zajedno sa poboznim zenama i Marijom materom Isusovom i Njegovom bracom, sinovima pravednog Josifa iz prvog braka. Kad se navrsilo pedeset dana od Hristovog vaskrsenja, dok su oni bili jednodusno u molitvi, iznenada je nastala huka sa neba, kao duvanje silnog vetra, i ispunila ceo dom gde su oni sedeli. I zablistali su im nad glavama razdeljeni jezici kao ognjeni, i spustili se na svakog od njih pojedinacno. Tako su se oni ispunili Duha Svetoga i prosveceni Njime, poceli da propovedaju vaskrslog i vaznesenog Hrista, na raznim jezicima. Tako se ispunilo obecanje Hristovo, da ih nece ostaviti sirote, nego ce im poslati Duha Utesitelja, koji ce ih uputiti u svaku istinu. Zato se ovaj dan zove i Duhov dan. Zove se i Trojicin dan, jer je to bio vrhunac otkrivenja Svete Trojice, Oca i Sina i Duha Svetoga. Do tada se nije jasno znalo da je i Duh Sveti - Bog, kao Otac i Sin.

Duhov dan je i dan punog rodjenja Hristove Crkve. Od toga dana su Apostoli, ispunjeni silom Duha Svetoga, krenuli po celome svetu da propovedaju Evandjelje Hristovo svima ljudima i svima stvorenjima. Od tada je i zivot Crkve - neprestana Pedesetnica, tj. izlivanje Duha Svetoga na sva stvorenja. Od tada i svaki hriscanin dozivljava svoju Pedesetnicu kroz svetu Tajnu Miropomazanja. Novokrsteni prima kroz pomazanje Svetim Mirisom blagodatne darove: prima "Pecat dara Duha Svetoga", kao i sveti Apostoli na Duhov dan. Samo oni koji su se krstili i miropomazali mogu primiti Sveto Pricesce i ostale Svete Tajne; samo takvi mogu ziveti istinskim duhovnim zivotom i dostici meru rasta visine Hristove.

Ko je opisao Hristov zemaljski zivot?
Opisali su ga cetiri Evangelista: Matej, Marko, Luka i Jovan.


Pilipenda
Unregistered User
(2/25/06 3:37 am)
Reply

Crkva u istoriji
Episkop Danilo
Episkop Amfilohije


Crkva u istoriji
Sta je Crkva i koja su njena svojstva?
Crkva je sveobuhvatna Tajna sveta i zivota. Po recima sv. Grigorija Nisijskog, vec je stvaranje sveta bio tajanstveni pocetak stvaranja Crkve; dejstvom i prisustvom u njemu vecnog Slova (Smisla) Bozijeg. To dejstvo i prisustvo jos je izrazenije u nastanku coveka kao slovesnog (smisaonog) bica, silom Duha Bozijeg; takodje u stalnom Bozanskom Promislu o coveku i svetu, narocito o Izabranom narodu Bozijem. Kada je pak dosla punota vremena, posla Bog to vecno Slovo svoje, Sina svoga Jedinorodnog, da preko Njega i u Njemu podari svetu i coveku spasenje, savrsenstvo i Punotu zivota. Njegovim ovaplocenjem i celokupnim bogocovecanskim delom konacno je oblikovana i utemeljena Crkva Bozija. Ona je njegovo Telo a on njena vecna Glava. I kao sto je Sveta Trojica jedan Bog, i jedan je Isus Hristos Spasitelj nas, tako je i Crkva Bozja jedna, sveta, saborna i apostolska. Sve tvari i sva bica prizvani su da udju u tu jednu Crkvu, da njome i u njoj istinski "uzrastamo u Onoga koji je Glava - Hristos" (Ef. 4,15).

Kako pocinje istorija Novozavetne Crkve?
Istorija Crkve Bozije pocinje propovedanjem i stradanjem Apostola. Njene prve svete stranice su opisane u "Delima Apostolskim" (napisao ih je sveti Evangelist Luka, koji je bio i prvi ikonopisac - naslikao je ikonu Majke Bozije sa Bogodetetom Isusom). U Delima Apostolskim je opisano i mucenistvo za Hrista Sv. Arhidjakona Stefana i Apostola Jakova, Brata Jovana Bogoslova. Od tada pa do danas i do kraja veka i sveta, mucenicka krv je bila i ostala seme za nove hriscane. Zapoceta silaskom Duha Svetoga i delima Apostola, istorija Crkve se nastavlja zabelezena u bezbrojnim zitijama o podvizima Svetih i Mucenika kroz vekove. Istorija Crkve i Evandjelje Hristovo se i danas pisu, i pisace se neprekidno do kraja sveta i veka. Ali ne perom i mastilom, nego dejstvom Duha Svetoga, koji objedinjava verom, podvizima i samozrtvovanjem preporodjene i prosvecene duse.

Pored "Dela Apostolskih", gde su jos opisani propoved, dela i ucenje Svetih Apostola, kao i osnivanje prvih hriscanskih Opstina?
O svemu tome nam svedoce Poslanice Svetih Apostola, osobito cetrnaest poslanica Apostola Pavla; on je prvo bio gonitelj hriscana, a posto mu se Hristos Gospod javio na putu za Damask - jedan od najvecih blagovesnika istine Hristove svih vremena. Divne Poslanice su nam ostavili i Apostol Petar (dve), Apostol Jovan (tri Poslanice i Otkrivenje Jovanovo) i Apostoli Juda i Jakov. Sve te Poslanice su organski deo Novog zaveta i produzenje cetiri Evandjelja, u kojima je opisan zivot Gospoda Hrista.

Ko je produzio propoved i delo Svetih Apostola u svetu?
Produzili su njihovi naslednici: Episkopi, prezviteri (svestenici) i djakoni. Gde god su osnivali nove crkvene Zajednice, Apostoli su rukopolagali Episkope za svoje naslednike, a ovi docnije za pomocnike sebi prezvitere i djakone. To je crkvena jerarhija. Ona vodi poreklo od samoga Gospoda Hrista i od Svetoga Duha koji je sisao na Apostole. Apostoli su predali svojim naslednicima ono sto su primili od Gospoda: istu veru, isto Krstenje, iste Svete Tajne, isti zivot po Bogu. Njihovi naslednici su to predavali kroz polaganje ruku (kroz Svetu Tajnu Svestenstva) svojim naslednicima, a ovi opet svojim, i tako se kroz to neprekidno nasledje, apostolsko prejemstvo produzava do danas, i produzavace se do svrsetka veka. Svestenstvo propoveda, cuva pravoslavnu veru i vrsi Svete Tajne; bez njega ne moze biti Crkve, jer bez njega Crkva ne bi mogla obavljati svoju spasonosnu sluzbu.

Apostolsko propovedanje Hrista i njihovo sveto delo produzuju i svi hriscani. Svi hriscani su pozvani da budu apostoli Hristovi, da budu so i svetlost svetu; da budu svedoci Hristovi - recju, delima, a ako zatreba i mucenickom krvlju. Jer Narod Boziji je cuvar vere pravoslavne ako bi visoka jerarhija zatajila.

Izbor i posvecenje u pravoslavnu jerarhiju ide odozgo, sa neba. Licno Hristos je izabrao dvanaest Apostola. Oni su, kasnije, izabirali prve episkope, a episkopski sabori su izabrali nove episkope. U stvari, Hristos Duhom Svetim i dalje poziva u apostolsku sluzbu Svoje izabranike - preko Arhijerejskih sabora. Znaci, Pravoslavna Crkva je Jedinonacalije Svete Trojice, Bozije Carstvo na Zemlji. Ali napomenimo odmah jos ovo: nas Car i Bog, Isus Hristos, bio je na Zemlji radnik, drvodelja. On je dosao sa neba da nas oslobodi od svih kompleksa: najuzasnijeg kompleksa straha od smrti, Svojim vaskrsenjem, kao i najsmesnijeg kompleksa skolskih diploma, Svojim ukazivanjem ljubavi prema svima, jer svaki covek je nezamenljiv unikat, bez obzira na stepen obrazovanja ili neobrazovanja.

Suprotno od Crkve pravoslavne, izbor u demokratijama ide odozdo, od vecine glasaca. Masa bira svog delegata i uzdize ga u fotelju parlamenta ili u vladu.

Sta je Sveta Tajna Pokajanja (Ispovesti)?
Svestenici su dobili i dar da lece vernike koji boluju od grize savesti i kaju se pred Bogom i pred Angelima. Pokajanje je sveta tajna u kojoj hriscanin ispoveda svoje grehove pred svestenikom, i preko njega dobija nevidivi oprostaj grehova od samoga Gospoda Isusa Hrista, od same Crkve, jer je svaki greh - greh protiv Boga, protiv Crkve, protiv ljudi i svih stvorenja. Bez ispovesti nema pravog pokajanja, a bez pokajanja nema spasenja. Tajnu Pokajanja je ustanovio Gospod posle Vaskrsenja, kad je rekao ucenicima: "Primite Duha Svetoga. Kojima otpustite grehe, otpustice im se; i kojima zadrzite, zadrzace se". Tu se oprastaju gresi ucinjeni posle Krstenja.

Gospod je dao svojim Ucenicima i njihovim naslednicima blagodat oprastanja i isceljivanja dusevnih i telesnih nemoci i u Svetoj Tajni Jeleosvecenja (Svestanja masla). Jos su Apostoli, po zapovesti Hristovoj, "mazali uljem bolesnike i isceljivali ih". Tako radi Crkva i do danas: svestenici citaju molitve i odlomke iz Novog zaveta, blagosiljaju ulje i njime pomazuju sedam puta bolesnika u ime Gospodnje, i Gospod ga isceljuje od dusevne nemoci - greha, a i od telesne bolesti, po meri vere i usrdnosti molitve.

Da li je Gospod predao preko Apostola svojoj Crkvi jos neke Svete Tajne?
Obicno kazemo da u Crkvi ima sedam Svetih Tajni, jer broj sedam oznacava savrsenstvo. Medjutim, u Crkvi su bezbrojne svete tajne; sve je u njoj Sveta Tajna, ceo njen blagodatni bogocovecanski zivot. I osvecenje vodice je Sveta Tajna, i monasenje i osvecenje hrama ili ikone; i osvecenje domova, i bunara i osvecenje svake stvari. I svaka molitva je Sveta Tajna jer njome silazi na nas i na nase darove i na stvorenja ista Bozja Sila, ista blagodat Duha Svetoga. Svaki, i necujni, priziv Duha Svetoga i susret sa Njim, prerasta i pretvara se u Svetu Tajnu opstenja sa Hristom, koji je neopisiva i neizreciva Svetajna zivota i svemira.

Sta je Sveto Predanje?
Apostoli nisu sve zapisali sto je Gospod govorio. Jer, po recima voljenog Hristovog ucenika Evangelista Jovana, kad bi se sve zapisalo sto je Isus ucinio, ni u ceo svet ne bi mogle stati napisane knjige. Mnoge stvari i tajne Apostoli su usmeno predali i sacuvali, a to se kao Sveto Predanje prenosilo usmeno sa pokolenja na pokolenje. Tako je na primer sacuvan obicaj okretanja prema istoku za vreme molitve, znak krsta, postovanja ikona i sl. Sveto pismo je zapisano, a Sveto Predanje nezapisano Sveto Otkrivenje. Sveto Predanje je prisustvo Duha Svetoga u svima pokolenjima pravoslavnih, do kraja sveta i veka, bez obzira na njihov broj; ono je plod tajanstvene saradnje Duha Svetoga sa duhonosnim ljudima. To zivo i zivotvorno Sveto Predanje, koje sobom obuhvata i pisanu Bozju rec i nezapisano iskustvo svetih ljudi, osobito je posvedoceno u delima Svetih Otaca. Crkve, crkvenim kanonskim Pravilima, odlukama Vaseljenskih sabora i njima potvrdjenih, pomesnih sabora Crkve.

Ko su bili prvi gonitelji hriscana?
To su bili jevrejski prvosvestenici i knezovi koji nisu poverovali u Hrista kao Boga i Gospoda i obecanog Spasitelja. Uskoro su hriscane poceli da gone i mnogobosci na celu sa rimskim carevima. Rimski carevi su zahtevali od hriscana da se klanjaju mnogim bogovima, a i njima samim kao bozanstvima. Hriscani se nisu hteli klanjati nikome drugome sem Hristu, jedinom istinitom Bogu. Zato su oni bili bacani pred zveri, muceni, razapinjani- i ubijani. To strasno gonjenje hriscana trajalo je sve do sv. cara Konstantina koji je Milanskim ediktom proglasio slobodu hriscanske vere (313 g.). Tada pocinje novi hiljadugodisnji period zivota Crkve Hristove. Ime Hristovo se propoveda i na Istoku i na Zapadu i na Severu i na Jugu. Mnogi narodi su u tom periodu primili hriscansku veru. Crkva je, i pored unutrasnjih i spoljasnjih teskoca, koje nikad nisu prestajale, urodila divnim plodovima i obogatila Carstvo nebesko bezbrojnim svetiteljima, podviznicima, mucenicima, divnim knjizevnim delima, velicanstvenim hramovima, ikonama i freskama.

Sta su Vaseljenski sabori?
To su skupovi Svetih Otaca i ucenih bogoslova iz celoga hriscanskog sveta, na kojima se raspravljalo o osnovnim pitanjima vere i crkvenog zivota. Sveti Oci, episkopi Crkve, na tim Saborima su branili pravoslavnu veru od jeretickih zabluda i laznih ucenja. Kad je prestalo spoljasnje gonjenje Crkve, onda su se pojavili unutrasnji neprijatelji vere, lazni ucitelji (zvani jeretici), koji su pokusavali da razore jedinu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu i punotu istine u njoj. Crkva je takve na Vaseljenskim saborima osudila. Pored tih sveopstih Sabora bilo je i Pomesnih sabora. Njih su sazivale pojedine pomesne Crkve. Odluke mnogih od tih Sabora kasnije su priznate na Vaseljenskim saborima kao opstevazece za celu Crkvu. Vaseljenski sabori su bili i ostali najvisa vlast u Pravoslavnoj crkvi.

Koji je prvi Sabor u istoriji Crkve?
Prvi Sabor je sazvan jos u apostolsko vreme u svetom gradu Jerusalimu (51. g.). On se zove Apostolski sabor. Na tom saboru, nadahnuti Duhom Svetim, Apostoli su doneli odluku da obrezanje nije obavezno za one koji iz mnogobostva dolaze da se krste. Od njih se trazi da se cuvaju samo od idolskih zrtava, od bluda, da ne jedu meso udavljenih zivotinja i zivotinjsku krv. Odluka Apostolskog sabora pocinje recima: "Izvoli se Duhu Svetome i nama ... " To znaci da je Crkva nepogresiva samo onda kada je verna Duhu Svetome i kada saborno donosi svoje odluke.

Koliko je bilo Vaseljenskih sabora i koje su odluke doneli?
Bilo je sedam Vaseljenskih sabora, a Pomesnih mnogo vise, i to do najnovijih vremena (odluke nekih od Pomesnih sabora, i ranijih i novijih, imaju vaseljenski znacaj, samim tim sto ih je cela Pravoslavna crkva prihvatila kao svoje). Na Prvom i Drugom vaseljenskom saboru, sazvanim u Nikeji (325) i Carigradu (381), Sveti Oci su boreci se protiv Arija i duhoboraca, sastavili sazeto Ispovedanje vere, zvano Simvol vere, koji i danas citamo i pevamo na svakoj Sv. Liturgiji.

Na Trecem vaseljenskom. saboru (431. g. u Efesu) Sveti Oci su posvedocili da je Presveta Deva Marija zaista Bogorodica, jer je Boga rodila u covecanskom telu. Oni, zajedno sa svetim Apostolima i svima Svetima, ispovedaju jednog i istog Hrista, Sina Bozijeg, Jedinorodnog, od Oca rodjenog pre svih vekova, a od Duha Svetog i Presvete Deve u vremenu.

Na Cetvrtom (451), Petom (553) i Sestom vaseljenskom saboru (680) bogomudri Oci brane od monofizita i monotelita i posvedocuju isto ono sto i svi prethodni Sabori: da je Bogocovek, savrseni Bog i savrseni covek, u dvema prirodama i sa dve volje i energije, bozanskom i covecanskom. To se vidi u Getsimanskoj grani, gde se Hristos potresno moli: "Oce, ako je moguce da me mimoidje Casa ova"... Tu je dosla do izraza i covecanska volja u Hristu. Jer po svojoj volji covek, prirodno, ne zeli da umre.

Sedmi vaseljenski sabor (787) potvrdjuje istu tu istinu o Gospodu Hristu i Njegovom ovaplocenju (ucovecenju), ali ovoga puta kroz odbranu postovanja svetih Ikona: prvo Njegove Ikone, pa onda i ostalih ikona: Bogorodice, Angela i svih Svetih. Ikonoborci su, naime, tvrdili da je postovanje ikona - povratak u idolopoklonstvo. Medjutim, Sveti Oci su objasnili i pokazali da se hriscani ne klanjaju drvetu na kome su ikone naslikane. Oni preko ikone izrazavaju svoje postovanje i ljubav prema prvoliku, prema onome ko je na njima naslikan. Ikone su Evandjelje u bojama, veronauka za oci. Njima se osvecuje covekovo oko i otkriva Lepota Bozjeg lika. One su, i to je najvaznije, svedocanstvo da je Bog zaista postao covek, da bi covek mogao da se spase od djavola, greha i smrti i da, najzad, postane Bog po blagodati. Postujuci i celivajuci svete ikone mi odajemo preko njih postovanje Hristu i Svetima u kojima obitava Bog. Tako na ikonama mi vidimo koliko je "Divan Bog u svetima svojim." Ikone su zastava Pravoslavne crkve, znak prepoznavanja medju svim nepravoslavnim hriscanima i verama. Zato oni koji ne postuju svete Ikone, pokazuju da ne znaju duh Svetog pisma i da, skriveno ili javno, ne veruju da je Bog postao covek. No ikone ne mogu i ne smeju biti slikane bilo kako: one treba da budu slikane u duhu Evandjelja i saglasno mnogovekovnom iskustvu svetih ikonopisaca pravoslavne Crkve (potvrdjenom i razradjenom u pravoslavnoj Vizantiji, u Srbiji Nemanjica, u pravoslavnoj Rusiji i drugde.).

Da li je bilo jos Vaseljenskih sabora?
Mnogi prihvataju, i ne bez razloga, kao Vaseljenski i Sabor odrzan u Carigradu za vreme sv. Fotija, patrijarha carigradskog (867. g.) na kome je osudjeno zapadno lazno ucenje, uneseno i u Simvol vere da Sveti Duh ishodi od Oca "i od Sina" (Filiokve). Taj dodatak, docnije, postao je jedan od glavnih razloga da se Rimokatolicka crkva odvojila od jedine, svete, saborne i apostolske Crkve pravoslavne.

Vaseljenskog karaktera su i odluke isihastickog Sabora odrzanog takodje u Carigradu (1351. g.). Na tom Saboru je uzeto u zastitu bogonadahnuto ucenje Crkve o vecnoj Tavorskoj svetlosti, tj. o vecnim bozanskim energijama, kojima je Trojicin Bog stvarno prisutan u istoriji sveta i coveka. Stiteci pravu veru od jeretika varlamita, i svedoceci istinitost razlike izmedju bozanske sustine i bozanske energije, Oci ovog Sabora, na celu sa sv. Grigorijem Palamom, branili su celo Otkrivenje i vekovno blagodatno iskustvo Crkve kao i mogucnost stvarnog opstenja izmedju Boga i coveka. Kroz to su branili jedinu nadu za coveka i mogucnost njegovog beskrajnog uzrastanja, vecnom i nestvorenom blagodacu Bozjom. Odluke ovog Sabora kao da su vrhunac i zakljucak odluka svih dotadanjih Vaseljenskih i Pomesnih sabora. One jasno otkrivaju vecne temelje i vecne horizonte stvorenom svetu i coveku za nestvorenu lepotu u Crkvi, kao bogocovecanskoj i duhonosnoj radionici spasenja i obozenja i tavorskog preobrazenja.

Zasto Crkva moze biti samo jedna?
Jedinstvo Crkve neminovno sledi iz jedinstva Licnosti Bogocoveka Hrista, kao njene Glave. Crkva je Telo Hristovo a ono moze biti samo jedno i nedeljivo. Svi njeni clanovi, obuhvaceni jednom istom blagodacu Svetoga Duha kroz Svete Tajne i svete vrline u organsko jedinstvo, sacinjavaju jedno Telo, i ispovedaju jednu veru, koja ih zblizava medjusobno i sa Presvetom Trojicom. Otuda je razdeljenje Crkve stvar nemoguca. Razdeljenja Crkve nikada nije bilo, niti ga moze biti, a bivala su i bivace odvajanja od Crkve. Od jedne jedine nerazdeljive Crkve Hristove u razna vremena odvojili su se i otpali razni jeretici i raskolnici, i time su prestali da budu clanovi Crkve. Tako su najpre otpali gnostici, pa sledbenici jeretika Arija, pa duhoborci, pa monofiziti, pa ikonoborci, pa varlamiti, mesalianci i mnogi drugi.

Kad se odvojila Rimska patrijarsija od Pravoslavne crkve i zasto?
Do odvajanja Rimske patrijarsije od Pravoslavne crkve doslo je u XI veku (1054. g.). Do tada je ne samo Istok nego i Zapad pripadao jedinoj, svetoj, sabornoj i apostolskoj Crkvi Hristovoj. Razlog za odvajanje Rimskog patrijarhata je bilo uvodjenje raznih novotarija na Zapadu u ucenje nerazdeljene Crkve (Filiokve, apsolutni papski primat i nepogresivost pape, inkvizicija i indulgencije, tvarna blagodat, cistiliste, ukidanje Epikleze (priziva Svetog Duha na Liturgiji, kasnije - uvodjenje novih nepravoslavnih dogmata o Bogorodici, ukidanje posta itd.).

U XVI veku su se od Rimokatolicizma odvojili Protestanti, koji su se vremenom raspadali u brojne crkvene zajednice i sekte.

Jaz izmedju Pravoslavlja i latinskog Zapada osobito se produbio posle dolaska krstasa na Istok, pocetkom XIII veka i osnivanja Latinskog carstva u Carigradu (1204. g.). Zapadni osvajaci su mnoge svetinje na Istoku oskrnavili, cak su pogazili i nase Sveto Pricesce u Putiru, i tada se ohladila vekovna uzajamna bratska ljubav kao veza jedinstva.

Koji su bili glavni centri hriscanske vaseljene u toku prvog milenijuma istorije Crkve?
To su bile one pomesne Crkve koje su Apostoli osnovali. Najznacajnije medju njima bile su sledece: Jerusalimska i Aleksandrijska, Antiohijska i Rimska i Carigradska Apostolska stolica. Dugo vremena je Rimski episkop imao prvenstvo casti medju svima ostalim Crkvama. No kada se Rimska patrijarsija odvojila, cetiri nerazdvojive pravoslavne Patrijarsije rodile su nove pravoslavne pomesne Crkve. Od vremena cara Konstantina osobiti znacaj je stekla Carigradska crkva, zato sto je Carigrad bio prestonica velikog Romejsko - vizantijskog carstva. Carigrad je vremenom duhovno rodio i prosvetio svetloscu Evandjelja mnoge okolne narode, osobito slovenske.

Ko su bili sveta braca Kirilo i Metodije?
Oni su bili slovenski ucitelji i prosvetitelji. Uputio ih je Moravskom knezu Rastislavu sv. patrijarh Fotije carigradski da propovedaju Evandjelje Slovenima. Oni su stvorili slovensku azbuku i prevodili Evandjelje i druge Svete spise na slovenski jezik. Progonili su ih nemacki latinski svestenici koji su tvrdili da se Evandjelje moze propovedati samo na jevrejskom, grckom i latinskom. Njihovi proterani ucenici su osnovali u Ohridu duhovni centar i skolu, odakle se prosirila hriscanska prosveta na sve slovenske narode. Najznacajniji ucenici Sv. brace bili su takozvani Petocislenici: sv. Kliment Ohridski i Naum, Sava, Gorazd i Angelarije.

Kad su Srbi primili veru pravoslavnu?
Primili su je za vreme kneza Mutimira (867. g.). Za vreme kneza Mutimira je bilo prvo pokrstavanje Srba. Potom su veliki prosvetiteljski uticaj ia Srbe izvrsili sv. Kirilo i Metodije i njihovi ucenici. Prvi mucenik iz naseg roda bio je sv. kralj Jovan Vladimir cije mosti pocivaju u Elbasanu (Albanija).

Ko je produzio delo Sv. brace i njihovih ucenika?
Njihovo delo su produzili trojica neustrasivih pustinjaka: prepodobni Jovan Rilski, Gavrilo Lesnovski, Prohor Pcinjski, a posle njih i prepodobni Joakim Osogovski. Oni su svojim delom i zivotom utvrdjivali veru pravoslavnu kako kod Srba i Bugara, tako i kod drugih balkanskih plemena.

Ko su monasi i kakva je bila njihova uloga u istoriji Crkve?
Monasi su ljudi koji se odricu svega prolaznoga radi Hrista i Carstva nebeskoga i trude se da budu verni Hristu do smrti. Prvi devstvenici i zastitnici devstvenika bili su sv. Jovan Krstitelj, Presveta Deva Marija, sv. Evangelist Jovan i Apostol Pavle. Devstvenika je bilo uvek u Crkvi. Oni su davali i daju zavet poslusnosti, devstvenosti i siromastva. Veliki broj devstvenika i devstvenica (monaha i monahinja, kaludjera i kaludjerica), pojavio se u IV veku, prvo na Istoku, a onda po svima krajevima do kojih je bilo doprlo Hriscanstvo. Cuveni su bili monaski centri u Egipatskoj pustinji, u Palestini, na Sinaju, u juznoj Italiji, Galiji (danasnja Francuska). Iz tih centara su se oni sirili na Istoku do Indije, na Zapadu do Britanskih ostrva, na severu do Ledenog mora. Iz njih su izasli veliki Ucitelji i Prosvetitelji crkve: Prepodobni Antonije i Pahomije Veliki, sv. Frumentije prosvetitelj Etiopije, sv. Nina prosvetiteljka Gruzije, sv. Alban prosvetitelj Britanije, sv. Martin Turonski zastitnik Francuske, sv. Kirilo i Metodije prosvetitelji Slovena i mnogi drugi.

Sta je Sveta Gora?
Sveta Gora je poluostrvo u danasnjoj Grckoj, gde vise od hiljadu godina zive monasi isposnici, u zajednickim opstezicima i usamljenickim kolibama. Ona se naziva i "Vrt Bogorodice": po predanju ovo mesto je blagoslovila sama Bogorodica da na njemu zive slicni njoj devstvenici. Sveta Gora je ognjiste vrlina i podviga i neugasivi svetionik vere pravoslavne. Prvi veliki pustinjak u Svetoj gori bio je prepodobni Petar Atonski, a prvi osnivac opsteziteljnog manastira Velike Lavre - prepodobni Atanasije Atonski. Posle tog manastira, na Svetoj Gori je niklo jos dvadeset velikih manastira, medju kojima pored grckih postoje i gruzijski, ruski, srpski, bugarski i rumunski manastiri. U njima su se podvizavali ljudi raznih narodnosti, od kojih su mnogi docnije postajali Apostoli i prosvetitelji svojih naroda (Prepodobni Georgije i Jovan osnivaci Iverskog manastira - Gruzina, Antonije i Teodosije Pecerski Rusa, Sveti Simeon i Sava - Srba, prepodobni Nikodim Tismanski - Rumuna, u novije vreme ravnoapostolni Kosma Etolski - Grka itd.).

Ko su Isihasti (Tihovatelji)?
To su revnitelji vere koji su se trudili i koji se trude da ispune evandjelsku zapovest: "Molise se neprestano". Novozavetni isihasti (molitveni tihovatelji) smatraju za svog prvog ucitelja starozavetnog Proroka Iliju. Kao propovednik neprestane molitve u Novom zavetu narocito se istakao Apostol Pavle. On govori o molitvi u svim vidovima, ali posebno i o neprestanom prizivanju Imena Isusova, pred kojim ima da se pokloni svako koleno i na nebu i na zemlji (Filipljanima, glava 2, stih 10). Od tog vremena pa kroz svu istoriju Crkve bilo je hriscana koji su se trudili da sve svoje brige saberu u jednu jedinu brigu: kako ce ugoditi Gospodu i neprestano ziveti zajedno sa njim. Vrhunac toga truda je postizanje neprestane molitve, saglasno recima sv. Grigorija Bogoslova: "Bogu se treba vise moliti nego disati". A taj sveti posao je umetnost nad umetnostima, i zahteva najpre ispunjavanje svih zapovesti Bozjih. Takvih svetih molitvenika je bilo osobito medju pustinjacima u Egiptu, na Sinaju, u Palestini, u Svetoj Gori, ali i medju najprostijim vernicima u svetu. Veliki propovednik isihazma je bio sv. Jovan Lestvicnik (VII vek); cuveni molitveni tihovatelj u XI veku je bio prepodobni Simeon Novi Bogoslov. Narocito su postali poznati isihasti XVI veka, medju kojima su najcuveniji prepodobni Grigorije Sinait i sv. Grigorije Palama. U to vreme su mnogi isihasti, ucenici ove dvojice, ziveli i podvizavali se i u Srbiji (prepodobni Romilo Ravanicki, prepodobni Grigorije Gornjacki i mnogi drugi znani i neznani isposnici i molitvenici, zvani "Sinaiti"). Veliki isihasta proslog veka bio je prepodobni Serafim Sarovski. Kao pravi isihasti po nacinu zivota su bili kod nas u nase vreme prepodobna Stefanida sa Kosova, o. Georgije Svetogorac, rodom iz Hercegovine, o. Justin Celijski.

Najomiljenija molitva isihasta svih vremena bila je molitva Gospodu Isusu: "Gospode Isuse Hriste, Sine Boziji, pomiluj me gresnoga (gresnu)". Ona se zove i "molitva uma" ili "molitva srca", jer se neprestano ponavlja u umu i u srcu. Prepodobni Jovan Lestvicnik savetuje: "Neprestano pominjanje i misao na Isusa neka se sjedini sa tvojim disanjem i onda ces jasno osetiti korist od molitvenog tihovanja". Divne pouke o molitvi Gospodu Isusu sadrzi knjiga "Kazivanja jednog bogotrazitelja svome duhovnom. ocu ".

Ko je bio prvi arhiepiskop i najveci prosvetitelj srpski?
To je bio Sveti Sava, sin velikog zupana Srbije, Simeona Nemanje. Pre monasenja Sveti Sava se zvao Rastko Nemanjic. Kao mladic pobegao je u Svetu Goru i postao monah svetogorac sa imenom Sava. Mnogo se molio i ucio od svetogorskih kaludjera mudrost duhovnu i revnost apostolsku. Zato ga je Bog udostojio da postane duhovni Otac i prosvetitelj svih Srba i prvi poglavar Pravoslavne crkve u Srbiji.

Ko je bio Stefan Nemanja?
Nemanja je osnivac ujedinjene Srpske drzave. Pred kraj zivota svog, on se odrekao prestola i krune, zamonasio se, dobivsi ime Simeon, i zatim povukao u Svetu Goru kod sina monaha Save. On je podigao manastir Studenicu, a potom u Svetoj Gori sa Svetim Savom - manastir Hilandar. Hilandar je u Srednjem veku bio najvisa duhovna skola i rasadnik velikih svetitelja i prosvetitelja srpskih, knjizevnika, umetnika, prevodilaca i prepisivaca.

Posle smrti prepodobnog Simeona (1200. g.) iz njegovih mostiju (netruleznog tela) poteklo je sveto miro (mirisno ulje), zato se on naziva prepodobni Simeon Mirotocivi. Njegovo telo je Sveti Sava preneo iz Hilandara u Studenicu i nad njim izmirio zavadjenu bracu kralja Stefana Prvovencanog i Vukana, Sveti Simeon i Sava su rodonacelnici svetorodne dinastije Nemanjica koja je sve zemlje srpske prinela jednom zauvek Hristu Bogu na dar i ukrasila ih divnim manastirima i velicanstvenim hramovima.

Gde je umro Sveti Sava?
Posle drugog poklonjenja Svetim mestima i Grobu Gospodnjem u Jerusalimu, Sveti Sava je posetio bugarskog cara u gradu Trnovu. Pomogao je pravoslavnim Bugarima da obnove svoju Patrijarsiju. Umro je tu u Trnovu 12. januara (po nekima 13. ili 14. januara) 1236. godine. Naslednik Svetog Save, arhiepiskop Arsenije Sremac, i srpski kralj Vladislav preneli su telo Svetog Save iz Bugarske u Srbiju, i sahranili ga u manastiru Milesevi. Vidi se da je Sveti Sava vodio duhovnu brigu kao pravi Apostol Hristov, i o drugim narodima i Crkvama, ne samo o Srpskoj crkvi i narodu. Zato ga sa pravom svi pravoslavni postuju kao ravnoapostolskog Ucitelja i Prosvetitelja.

Sta je bilo sa mostima svetog Save?
Turcin Sinan - pasa, ljutit na Srbe koji su se digli na ustanak protiv Turaka, naredio je da se cudotvorne mosti Svetog Save prenesu iz manastira Mileseve u Beograd i da se spale na Vracaru. To je bilo 1594. godine. Na Vracaru, mestu spaljivanja mostiju Svetog Save, u njegov spomen podignut je mali hram. Na istom mestu zapocet je i novi velicanstveni hram Svetom Savi na cast a Bogu na slavu, koji jos ceka na dovrsenje. Ove nedovrsene zidine zjapile su kao zid placa Srbije pravoslavne, ali to su i nerazorivi temelji nase nade za buduca lepsa pokolenja. Ovo mesto je sveto, jer ono cuva pepeo od spaljenih mostiju Svetog Save.

Kada je osnovana prva Srpska patrijarsija?
Osnovana je 1346. godine. Car Dusan je sazvao u Skoplju, tadanjoj prestonici Srpske carevine, sabor svih srpskih episkopa. Na tom Saboru Srpska arhiepiskopija je podignuta na stepen Patrijarsije. Prvi srpski patrijarh je bio sveti Joanikije. Njegove svete mosti se nalaze u manastiru Pecke patrijarsije.

Sta je to Kosovski zavet?
U bitki na Kosovu protiv Turaka (1389. g.) velikomucenik car Lazar, zajedno sa svojom hristoljubivom vojskom, opredelio se za Carstvo nebesko, umesto prolaznog zemaljskog carstva. "Umrimo sa Hristom, da bismo vecno ziveli", porucuje on svojim vojnicima. Jer "zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka". To kosovsko opredeljenje i taj Zavet, to je savez koji je Srpski narod sklopio sa Bogom - i zapecatio ga mucenickom krvlju. Na Kosovu je Srpski narod glasao dusom svojom za Carstvo nebesko, i to je bilo i ostalo njegovo jedino pravo opredeljenje. Odonda svi Srbi verni tom Zavetu, postaju narod Boziji - Hristov novozavetni narod, nebeska Srbija, sastavni deo Novog Izraila Bozijega.

Ko su bili Novomucenici?
To su svi oni mnogobrojni hriscani koji su u vreme Turskog ropstva od pada Carigrada (1453. g.) prolili svoju mucenicku krv za Hrista Gospoda i Njegovo Carstvo nebesko. Mnogo je bilo takvih Novomucenika i medju pravoslavnim Srbima. Najpoznatiji medju njima su: sv. Djordje Kratovac, sv. Zlata Meglenska, sv. Iguman Paisije i Djakon Avakum. Ova poslednja dvojica, zajedno sa drugim mucenicima, nabijeni su na kolac kod Stambol - kapije u Beogradu (1814. g.).

Zasto je sveti mucenik Avakum beogradski pevao - iduci na gubiliste ovu pesmu: "Nema lepse vere od hriscanske Srb je Hristov - raduje se smrti!?"
Zato sto se pravoslavni hriscani ne plase smrti. Oni veruju da je Hristos vaskrsao i da je dusa verom besmrtna, tako da mucitelji mogu ubiti samo telo, ali ne i dusu. Ako neko junacki umre za Hrista i veru pravoslavnu, Hristos mu ovencava dusu mucenickim vencem u Carstvu nebeskom, pripremajuci i njegovom telu vaskrsenje i zivot vecni. Takvu neustrasivu veru imali su i prvomucenik arhidjakon Stefan i srpski car Lazar i njegovi vitezovi u bitki na Kosovu, kao i drugi bezbrojni junaci vere sirom celoga sveta, do danas. Pesma Djakona Avakuma je pesma svih pravih hriscana svih vremena, do kraja veka i sveta.

Ko su bili Koljivari (Dobrotoljupci)?
To je bio duhovni preporoditeljski pokret, nastao u Svetoj Gori Atonskoj, kao sveti izdanak svetih monaha isihasta. Ovaj pokret se pojavio krajem XVIII i pocetkom XIX veka. Na celu ovog pokreta su bili sv. Makarije Korintski, prepodobni Nikodim Svetogorac, prepodobni Atanasije Paroski i dr. Oni su trazili vernost Svetom Predanju Crkve, obnovu duhovnog zivota, povratak Svetim Ocima. Zahtevali su, saglasno vekovnoj praksi Crkve, da se narod cesce pricescuje Telom i Krvlju Hristovom, ne samo jednom ili cetiri puta godisnje, kako se to, nazalost, jos tada bilo odomacilo medju pravoslavnim hriscanima. Sv. Nikodim Svetogorac je objavio po prvi put knjigu "Dobrotoljublje" u kojoj su sabrani najodabraniji duhovni tekstovi Svetih Otaca i podviznika Crkve. U njima nam se otkrivaju najdublje tajne duhovnog i molitvenog zivota i ukazuje na pravi put duhovnog usavrsavanja, oslobadjanjem od strasti i sticanjem svetih vrlina. Prepodobni Paisije Velickovski, i sam jedno vreme svetogorac, preveo je "Dobrotoljublje" i na slovenski jezik. Posle odlaska sa Svete Gore prepodobni Paisije je okupio oko sebe u manastiru Njamcu (Rumunija) hiljadu monaha. Tako je ovaj pokret izvrsio veliki duhovni uticaj na pravoslavne Rumune, a preko ucenika Paisijevih i "Dobrotoljublja" i na celu pravoslavnu Rusiju prosloga veka. Koljivari su uneli u pravoslavni narod i mnoga druga dela Svetih Otaca.

Koljivare su tako nazvali njihovi protivnici po koljivima za mrtve, jer su se oni strogo drzali drevnog crkvenog pravila da se parastosi za mrtve mogu vrsiti samo subotom, a ne i nedeljom, koja je Dan radosti i Vaskrsenja Hristovog. Hriscani svake nedelje svedoce Svetom Liturgijom i svojom zajednickom radoscu, Hristovo Vaskrsenje i ta radost Praznika nad praznicima ne sme biti nicim pomracena. Inace, ako toga dana hriscani tuguju, kako ce svet poverovati da je Hristos zaista vaskrsao? A hriscani su, jos od vremena zena Mironosica, do kraja veka i sveta, pre svega i iznad svega - svedoci Vaskrsenja Hristovog. Jer, po recima svetog Apostola Pavla: "Ako Hristos ne vaskrse, uzaludna je propoved nasa, uzaludna i vera nasa ".

Prepodobni Serafim Sarovski, veliko svetilo Crkve pravoslavne u Rusiji proslog veka, koji posredno pripada istom ovom preporoditeljskom pokretu, ispunjen Duhom Svetim i vaskrsnom radoscu, imao je samo jedan pozdrav za sve svoje posetioce, u svako doba dana i noci: "Hristos voskrese, radosti moja"!

Kakvo je stanje u Srpskoj crkvi posle Kosovske bitke?
Posle Kosovske bitke stanje srpskog naroda i Crkve je veoma tesko, kao i kod ostalih balkanskih pravoslavnih naroda. No, i pored tih teskoca doslo je do divnog preporoda u Srbiji svetih vladara iz doma Lazarevica i Brankovica, tragicnih naslednika dinastije Nemanjica. Posle pada Despotovine (1459.) Srpska crkva je potpala pod Ohridsku arhiepiskopiju na celu koje su bili Grci i Fanara. Tek je patrijarh Makarije Sokolovic (brat velikog vezira Mehmeda Sokolovica) uspeo da obnovi nezavisnost Pecke patrijarsije (1557. g.). Tada je Pecka patrijarsija sjedinila duhovno sve pravoslavne Srbe od Skoplja i Crne Gore do Vojvodine, Slavonije, Hrvatske i Dalmacije. Kasnije su Srbi, pod Austrijom, posle velikih seoba, imali Karlovacku mitropoliju, a Srbi pod Turskom peckog patrijarha. Posto su Srbi bili nepokorni i dizali ustanke, Turci su ukinuli Pecku patrijarsiju (1766. g.). Srpska crkva je usla tada ponovo u sastav Carigradske patrijarsije, osim Crnogorskog mitropolita i Karlovacke mitropolije. To stanje je trajalo u Srbiji sve do oslobodjenja od Turaka pod Karadjordjem i knezom Milosem Obrenovicem.

Kada je ponovo vaspostavljena Srpska patrijarsija?
Obnovljena je godine 1920. kada su se u okviru jugoslovenske drzave ujedinile sve raskomadane oblasti Pravoslavne srpske Crkve. Prvi patrijarh obnovljene Srpske patrijarsije postao je Mitropolit Srbije Dimitrije. Njega je nasledio patrijarh Varanava. Posle njega je dosao patrijarh Gavrilo, koga su u toku rata zatvorili Nemci, a kraj rata je docekao u zloglasnom logoru Dahau, zajedno sa Srpskim Zlatoustom Vladikom Nikolajem. Patrijarha Gavrila je nasledio (1950. g.) patrijarh Vikentije, Vikentija German (195? , a Germana patrijarh Pavle 1990.

Otkud Krsna slava kod Srba i koji je njen smisao?
Neki misle da je Krsna slava kod Srba nastala iz staroslovenskog postovanja predaka. Drugi vezuju njen nastanak za dan krstenja pojedinca ili porodica: Svetitelja toga dana oni su uzimali za svoga zastitnika.

Ne previdjajuci vaznost postovanja predaka i dana krstenja mi danas jasno znamo da je Slava kod Srba izrasla iz Sv. Liturgije i svetogorskog obicaja blagosiljanja Hleba (artosa) na hramovne praznike. Kao i mnogo sta drugo i Slavu nam je podarila Sveta Gora preko Svetog Save i njegovih naslednika. Kao sto na Sv. Liturgiji prinosimo Bogu hleb i vino, tako i na Slavi. Ona je prinosenje Bogu na dar slavskog kolaca, vina, zita i svece. Kao sto je Liturgija lomljenje Hleba radi pricesca vernih, tako se lomi i slavski kolac, preliva vinom pa se onda celiva. Pri celivanju svestenik izgovara reci: Hristos posredi nas! a clanovi svecari odgovaraju: Jeste i bice. Tako nas slavski kolac podseca na vecno Hristovo prisustvo medju nama i na Sv. Pricesce Njime kao Hlebom zivota.

U slavu Bozju se takodje prinose slavsko zito i sveca, kao i u cast proslavljanog svetitelja, uz to i za blazeni pokoj nasih u veri usnulih predaka. Tako preko slavskog kolaca, zita, vina i svece postajemo jedno i zajedno preci i potomci, zivi i mrtvi, u Hristu Isusu. Zato je za pravoslavne Srbe Slava tako vazna. Narod dobro zna da gde se ugasi slavska sveca, tu se gasi dom, nestaje i sveto pamcenje, licno i porodicno i narodno. A bez njega niti je covek vise covek, niti porodica - sveta porodica. Samo slavljenjem Slave srpski narod je pravi - vecni Boziji narod.
poppy
Unregistered User
(2/25/06 10:43 am)
Reply

dragi pilipenda,
ne znam da li imam prava da se javim na ovaj topik, posto i nisam neki vernik, iako verujem u boga.
kako prosecan srbin dozivljava crkvu i pravoslavlje?
to je ono sto je vezano za slavu, pojanje popa za vreme krtenja il' za parastos, a najvise o svecima saznamo iz psovki. a monasi su tamo neki mistici kojima se divimo ali ih se pomalo plasimo, dobre duse koji zive po nekim planinskim manastirima.
bez obzira na to koliko je nasa vera lepa, mislim da bi crkva (kao institucija) trebalo malo vise da se potrudi da se priblizi narodu, da monasi i popovi vise ucestvuju u obicnom zivotu gradjana, a ne da se zatvore po manastirima i crkvama.
na primer, ja sam '87. godine bila u zagrebu na decijoj klinici gde su zajedno sa medicinskim sestrama i katolicke casne sestre vodile racuna o deci.
ili recimo, ovde u engleskoj najbolje decije igraonice su organizovane od strane, sto katolicke, sto protestantske crkve.
puno pozdrava, pa nek se niko ne nadje uvredjen slikom prosecnog srbina!
purg
Unregistered User
(2/25/06 1:32 pm)
Reply

image kalendar i katihizis
Pridružujem se POPPY-ju! Svaka čast, dragi Pilipenda vasim prilozima i našim visokoumnim episkopima, mitropolitima, monasima i drugim veleucenim ljudima, kad ih mi obicni vjernici ne razumijemo ili nemamo koristi od tog. Bilo bi zgodno da uz naseg urednika uvedete na
naslovnoj stranici sajta jednu stranicu gdje bi bio kalendar sa navedenim svecima i njihovim zitijama, katihizmom, gdje bi bile osnovne pouke o vjeri, bogosluženju i svim crkvenim tajnama. Nas narod, osim u kletvi nema pojma o ljepotama svoje vjere. A sto pise poppy za organiziranje vrtića kod rimokatolika je istina! Kod njih je časna sestra najveći prijatelj, duhovna majka, sestra tom djetetu, i svako djete ih zavoli i ne plaši ih se! Kod nas je nesto sasvim drugo! Nadam se da će to nas urednik prihvatiti uz vasu dobru volju da uređujete
tu rubriku. Pozdrav vam i svim na sajtu! Purg

VRECA KRECA
Registered User
Posts: 1013
(2/25/06 3:03 pm)
Reply

image Re: popi i purg
volite svoju vjeru a ne popove.ljubite svoga boga i drukcije ce te razmisljati.
Oce nas koji si na nebesima
Da se sveti ime tvoje
Da dodje carstvo tvoje
I bude volja tvoj
i na zemlji kao sta je na nebu
Hleb nas nasusni daj nam danas
i oprosti nam dugove nase
ko sto i mi oprastamo duznicima nasim
i ne uvedi nas u iskusenje
vec izbavi nas od zla
amin.
purg
Unregistered User
(2/25/06 3:36 pm)
Reply

image razmisljajmo o Bogu
Prijatelju Vreco kreca,
Boga se mora spoznati i jos vise saznati da bi ga se vise voljelo! Nasim popovima, kako rece, bas se neda objasnjavati i kad pocnes razmisljati o Bogu, odmah te proglase JERETIKOM! Kad saznas da je Bog covjeku prijatelj i da zivi u srcu svakog dobrog covjeka onda ces
i vise voljeti Boga a svaki ce ti covjek biti prijatelj, bez obzira na boju koze, vjere i nacije! Nas se samo plasi Bogom kao opasnim sudijom koji ce nas baciti u pakao ako ne budemo dobri! Sto ta dobrota podrazumijeva i da li je to samo da volis Boga ili se tu podrazumjevaju i sva njegova njegova stvorenja, svi ljudi, biljke i zivotinje!
Eto, zbog mog takvog razmisljanja ce mnogi reci da sam zasluzio da mi vrag potpali vrelo ulje pod petama u paklu, jer ja tu nemam sto razmisljati o Bogu!
Pozdrav tebi prijatelju i svima koji tako mislei onim koji tako ne misle! I kucajmo na vrata RAJA sa svojim vedrim mislima i dobrim djelima! Purg
Vlajo
Unregistered User
(2/25/06 5:59 pm)
Reply

image Kome se to prodaje rog za svijecu???
STRADANJE DECE U LOGORIMA JASENOVCA
Za sve vreme smrtonosnog rada spleta Jasenovačkih logora stradala su u njima i nevina srpska i druga deca. Veliki broj te dece, postradale u Jasenovcu, Staroj Gradiški i drugim logorima, poticao je sa Kozare i Potkozarja, gde je stanovništvo, i pre rata kao i danas, velikom većinom srpsko pravoslavno. Već tokom leta 1941. i na prelazu u 1942, a naročito juna i jula 1942, na Kozari i Potkozarju pobijen je veliki broj Srba i među njima mnogo žena i dece, ali je takođe veliki broj njih, oko 68.500, pohvatan i sateran u kompleks Jasenovačkih logora, odakle se mali broj spasao i preživeo. Među ovim pohvatanim i u logore odvedenim Srbima bilo je oko 23.830 dece. O tome postoje potresna svedočanstva preživelih logoraša u svedoka.

Rad na popisu imena pokošenog naraštaja Kozaračke dece već decenijama zaokuplja pojedine preživele Kozarčane. Među njima je do sada najviše uradio Dragoje Lukić, preživelo srpsko dete sa Kozare, prošlo kroz zloglasni logor Jasenovac (i oslobođeno od partizana 26. avgusta 1942. zajedno sa drugom decom iz ustaškog logora za decu u Jastrebarskom kod Zagreba). Iz njegovog Imenoslovnika pobijene i postradale po ustaškim logorima Kozaračke dece[1] donećemo ovde izvesne detalje, koristeći istovremeno i druga autentična svedočanstva preživelih očevidaca stradanja dece u Jasenovcu i okolini.

[1]
Imamo u vidu najpre njegovu knjigu "Rat i djeca Kozare", Beograd 1984. (2. dopunjeno izdanje), a zatim od njega i J. Kesara priređeno specijalno izdanje "Borbe": "Redni broj smrti - Imenoslovnik 11.219 Kozaračke dece" (Dokumenta, februar 198<img src=" src="http://www.ezboard.com/intl/aenglish/images/emoticons/glasses.gif"> . Koristimo i druga lična svedočenja i iskaze izbeglica, kao i najnovije knjige P. Stanivuković - J. Kerbler, Deca u logorima smrti, Beograd 1986; Dr Ljuba Mihića, Kozara, Novi Sad 1987, i naročito trotomni zbornik dokumenata:.A Miletić, Koncentracioni logor Jasenovac, 1941-45, Bgd. 1986-7.

Dragoje Lukić i njegov saradnik Jovan Kesar i drugi preživeli Kozarčani utvrdili su do sada da je u ustaški logor Jasenovac i druge logore oterano 23.858 kozaračkih dečaka i devojčica, među kojima je ogromna većina Srpske dece, i da je od njih ubijeno 11.219 dece. Najmlađi su bili u kolevci, najstarijima je bilo tek 14 godina. Na najsvirepiji način ugašen je život 6.348 dečaka i 4.854 devojčica. Četrnaestogodišnjaka je bilo 754, trinaestogodišnjaka 821, dvanaestogodišnjaka 570, jedanaestogodišnjaka 806, desetogodišnjaka 384, devetogodišnjaka 587, osmogodišnjaka 444, sedmogodišnjaka 558, šestogodišnjaka 685, petogodišnjaka 723, četvorogodišnjaka 807, trogodišnjaka 960, dvogodišnjaka 1.000, jednogodišnjaka 957, a najviše je bilo dojenčadi - njih 1.163 od samo nekoliko dana ili meseci.

{61} Od Kozaračke dece najviše ih je ubijeno u Jasenovačkom stratištu: 5.683; zatim u svojim rodnim mestima i selima prilikom ustaških racija i hvatanja: 2.474; pa po slavonskim selima i Moslavini i Bilogoru: 870; i onda u transportima, zagrebačkim prihvatilištima, bolnicama i dečjim logorima u Jastrebarskom, Sisku i Gornjoj Rijeci kod Križevaca: 1.691, a ostala dečica po drugim mestima i logorima. Uz ovu Kozaračku decu stradala su i mnoga druga deca iz drugih naših krajeva.

Genocid nad Srbima u zloglasnoj Endehaziji bio je odranije planiran, ali je najstrašniji bio genocid nad decom. U nekim mestima ili i čitavim krajevima, naročito tamo gde je bila srpska većina stanovništva, pobijeno je najmanje polovina žitelja, dok su neka sela i naselja sasvim zatrvena. Tako je napr. u Bosanskoj Gradiški pred rat živelo 32.000 stanovnika, a pobijeno ih je 9.400, a među njima oko 5.500 dece; u opštini Bosanska Dubica, sa izrazito srpskim stanovništvom, gde je uoči rata živelo 28.000 žitelja, pobijeno je tačno pola stanovništva, a samo dece 4.099. Stožernik tzv. "Hrvatske krajine" u Banja Luci, poznati zlikovac dr Viktor Gutić, poručio je krajem maja 1941. g. Srbima sledeće: "Ove srpske cigane poslaćemo u Srbiju, a druge Savom bez lađa (tj. pobijene kao leševe, što je i činjeno). Izdao sam drastična naređenja za njihovo ekonomsko uništenje, a slijede nove mjere za potpuno istrebljenje. U tom pogledu imam odriješene ruke. Nepoželjni elementi (a to znači pre svega Srbi, a onda i Jevreji i Cigani) biće iskorijenjeni tako da će im se zatrti svaki trag i jedino što će ostati biće zlo sjećanje na njih". Na prijemu zatim kod rimokatoličkog župnika Kaurinovića u Prijedoru Gutić je dopunio svoju pretnju srpskoj deci ovako: "Ovu srpsku gamad od 15 godina pa naviše mi ćemo pobiti, a njihovu djecu smjestiti u klostere i od njih će biti dobri katolici". Sličnu izjavu o zatiranju srpske dece dao je i rimokatolički sveštenik Dionizije Juričević, inače ustaški oficir i rukovodilac specijalnog verskog odsjeka u Državnom ravnateljstvu NDH: "U ovoj zemlji ne može niko da živi osim Hrvata, a ko neće da se pokrsti, mi znademo kuda ćemo s njime. Danas nije grehota ubiti ni malo dijete od 7 godina koje smeta našem ustaškom poretku. Nemojte misliti što sam ja u svećeničkoj odori, pa ne mogu, kad je potrebno, uzeti strojnicu u svoje ruke i da tamanim sve do kolijevke, sve ono što je protiv ustaške vlasti i države".

Ovaj pakleni plan zaista je tako i sprovođen nad Srbima, osobito nad nedužnom decom, i van logora a naročito u samrtnom spletu Jasenovačkih logora. Decu su ustaše streljali, nabijali na bajonete, spaljivali, kuvali u kotlovima, živu bacali u bunare, jame i pećine, gušili otrovima, naročito sodom, satirali glađu, žeđu i hladnoćom. U Pavelićevim fabrikama smrti širom zločinačke Endehazije ubijeno je do blizu sto hiljada srpske i druge dece, a ustaška propaganda nastojala je svim silama da prikrije stravičnu istinu o stradanju te nevine dece. O svemu tome postoji opširna dokumentacija.

Treba, međutim, istaći da se ipak našlo dosta dobrih ljudi, među kojima je bilo dosta Hrvata, koji su preko Crvenog krsta organizovali, u leto 1942. godine, prihvatanje pa i usvajanje ove srpske dece iz logora Jastrebarsko, Stara Gradiška, Jablanac, Mlaka, Uštice i drugih, te je tako zaustavljen masovni pomor dece. Istina, mnoga od ove dece su pokatoličena i izgubila svoj srpski {62} i pravoslavni identitet. Neke takve slučajeve, i njihovu kasniju tragiku, kad su saznali svoju pravu sudbinu, imali smo prilike i sami da upoznamo.

Iznećemo ovde samo neke detalje o jasenovačkom stradanju srpske dece, naročito one sa Kozare i Potkozarja.

Pokolj u srpskoj crkvi u selu Drakseniću
Da o tome navedemo najpre svedočenje Krnjajić Rastka (32), Srbina iz Bosanske Dubice, koje je kao izbeglica u Beogradu dao 13. juna 1942, pošto je spašen iz logora Jasenovac. "Od sloma Jugoslavije prošle (1941) godine, pa sve do 18. aprila 1942. g. živeo sam u Bosanskoj Dubici. Dana 18. avgusta ove (1942) godine uhapšen sam po nalogu ustaških vlasti i stavljen u zatvor sreskog načelstva u B. Dubici, a tada su mene, kao i još 12 drugih Srba i jednog Muslimana, sproveli u zatvor u Novu Gradišku... U prvim mesecima posle sloma Jugoslavije u prošloj (1941) godini... stvaranjem ustaške organizacije po varošima i selima počinje ustaški teror. Svet je već tada morao da beži i da se sklanja od ustaša... O žetvi godine 1941. teror ustaški po selima sreza Bos. Dubica dostigao je vrhunac. Ustaše su o vršidbi upadale u sela (srpska) i oduzimala hranu, što je konačno izazvalo revolt, tako da su seljaci u selu Mirkovcu pružili ustašama otpor, trojicu ustaša razoružali i ubili ih. Nastao je tada po selima opšti metež i pobuna.... Ustaše se tada počinju formirati i kao vojne jedinice upadati iznenada u pojedina sela radi "čišćenja terena". Ovo prvo "čišćenje" od strane ustaša svršilo se time što su ustaše popalile mnoge kuće i zgrade (srpske), kao i žito sadeveno u kamare po selima uz cestu koja vodi od B. Dubice prema selu Mirkovcu... Tim povodom nastala su nova hapšenja (Srba), pa sam i ja, kao i mnogi drugi Srbi iz B. Dubice, da bi se sklonio pred hapšenjem, izbegao iz Dubice u selo Hrvaćane (srez Prijedor). U to vreme jedan deo uglednih Srba iz B. Dubice izbegao je u Srbiju, dok su znatan broj Srba Dubičana ustaše pohapsili i otpremili u Novu Gradišku u zatvor, a upotrebili su ih u radu na rušenju tamošnje srpske pravoslavne crkve. Od tada uhapšenih Srba u B. Dubici ustaše su ubile u zatvoru u Dubici njih 15 (nabraja njihova imena). ...Ovako stanje potrajalo je do meseca oktobra i tada je opet počelo "čišćenje Srba". Prije "čišćenja" skupljeno je u Bos. Gradiški, B. Dubici, Prijedoru i Bos. Novom oko 20.000 ustaša i domobrana i iz ovih mesta uputili su se ustaše i domobrani u planinu Kozaru da je "očiste" od Srba. Srpsko seosko stanovništvo uklanjalo se pred ustašama i vojskom, jer su ustaše koga su uhvatili ili zatekli zaklali odmah. Stradalo je tom prilikom dosta žena i dece, dok je muškarcima uspelo da se sakriju u velikoj planini Kozari. Pored ubijanja žena i dece, ustaše su vršile i silovanja nad mladim devojkama, kao i nad neodraslom ženskom decom. Prilikom ovog "čišćenja" najviše su stradala srpska sela Maglajci i Bjelajci, sreza bosanskodubičkog, u kojima je poklano oko 500 žena i dece. U ovim selima ustaše su decu nabadale na nož, ženama sekli dojke i odsečene dojke stavljali deci u usta. Užas je bio takav, da je mnogo žena i dece izludilo... Prilikom novih hapšenja Srba (decembra 1941) u Bosanskoj Dubici je uhapšeno, pokraj Srba, i dosta Hrvata i Muslimana, većinom uglednijih građana, koji su stajali po strani i nisu prišli ustašama... U to {63} vreme (januara 1942) dogodio se i ovaj slučaj. Jedna grupa ustaša iz Jasenovačkog logora iznenadno je prešla reku Savu i upala u selo Gradinu i odatle u selo Draksenić, u kojem su popalili nekoliko kuća, a oko 70 žena i dece odveli su u srpsku crkvu u tom selu i tu ih sve poklali." (Ceo ovaj dokument, iz Arhiva Sv. Sinoda, objavljujemo u dodatku).

Drugi preživeli svedoci ovako opisuju monstruozni zločin jasenovačkih ustaša u potkozarskom srpskom selu Drakseniću. Oko 800 ustaša iz Jasenovca, predvođeni zloglasnim Maksom Luburićem, komandantom Jasenovačkog logora, uz pomoć i domobranske vojske, upali su u Bosansku Gradinu, Čuklinić i Draksenić. U ovom selu ustaše su ubile i poklale oko 360 Srba - ljuda, žena i dece, u toku 13-15. januara 1942. Najveći zločin, masovni masakr Srba, ustaše su izvršile u srpskoj crkvi sela Draksenić, gde je tada ubijeno 208 osoba, među kojima najviše žena i dece. Navodi se da je u crkvi zaklano 47 dece, dok ih je u celom selu ubijeno 85, jer mnoga su deca ubijena i izgorela u popaljenim kućama u selu, jer je čitavo selo potpuno opljačkano i spaljeno. Drugi svedoci kažu da je srpski narod ovoga sela bio od ustaša pozvan u crkvu da ih pokatoliče, ali su ljudi to odbili. Onda ustaše kreću po kućama i pale ih, a žene i gola i bosa deca beže po snegu, pa ih ustaše hvataju i silom odvode u crkvu. U oltar su izdvojili devojke radi silovanja i mučenja posebnim metodama. Jedna žena, koja je u ranama ostala živa u hrpi leševa Draksenićke crkve, priča o tom bestijalnom ustaškom klanju: "Ustaše su nam rekle: Idite u Crkvu. Tamo će vam naš komandant Luburić držati govor. Mi smo pošli u crkvu da čujemo šta će komandant govoriti. Nismo dugo čekali. Kad je komandant ušao u crkvu, počeo je on i ustaše sve redom klati noževima i sjekirama. Poslije svega toga klanja, ustaše su na hrpi leševa, na crkvenom oltaru silovali djevojke, pa su ih poslije toga gotovo lude iskasapili".

Druga tri preživela svedoka - Anka Pavković, Anka Lukač i Mara Blagojević ovako su opisale ustaški zločin u pravoslavnom hramu u Drakseniću: "Crkva je bila puna leševa, a krv je dostizala do vrha cipela. Na samom oltaru bila je naslonjena, kao da spava, ubijena žena Nikole Dračine. Pred crkvom, naslonjena na tarabe ležala je Marta Vrnić sa dvoje dece. Obe dojke bile su joj prorezane i kroz njih provučene ručice njene djece. Dječje ruke bile su vezane žicom. Malo dalje od Marte ležala je Desa Lončar, a pored nje, nabijeno na kolac, Desino dijete. U prvoj kući do crkve krmci su počeli razvlačiti leševe Mihajla Vrepca i Bure Marinkovića. Na zapaljenoj komuši u dvorištu Marjana Toromana ležala je ubijena Nada Žabić, kći Mitrova. Imala je 16 godina i bila najljepša djevojka u selu. U gapi ležao je zaklan Tomo Ugrenović. U kući Nikole Grbavca, na zapaljenoj komuši, ubijeno je 24 čeljadi među kojima je bilo 7 djece Jefte Petrovića, Jove i Nikole Grbavca. Od Jeftine porodice izbjegla je samo mala Kosana. U kući Rade Grbavca stradalo je njih 15 sa djecom. Iza Radine kuće zaklan je omladinac Rajko Vlajnić iz Čuklinca. Glava mu je odsječena. U kući Laze Marinkovića izginula je cijela familija sa petoro djece. Porodica Stane Petraković potpuno je zatrta, nema više porodice Milovana Vlajnića. Ugašena je porodica Dragića Vlajnića sa troje djece, a izbjegla je samo mala Savka koja je otišla u partizane. U Steve Vujčića zatrta je cijela porodica sa petoro djece. Više nikog nema od porodice Pere Mećave i Nikole {64} Špica. Od jedanaestoro djece Jovana i Anke Kotur ostalo je samo dvoje - Gojko i Vukosava. Mili Babiću, odborniku, uništena je sva porodica, sem jedne kćeri koja je bila udata na cesti. Potpuno je pusto i ognjište Nikole Vlajnića".

Odvođenje dece u kompleks logora Jasenovac
Ovaj satanski zločin jasenovačkih ustaša u srpskom selu Drakseniću završen je time što su jednogodišnjeg sinčića Ilije Pušibrka, otevši ga iz krila majke, naboli živog na bajonet, pa poklali sve preostale žene i decu, zvonili su na crkvena zvona, i bacivši na kraju nekoliko bombi na gomilu leševa, otišli su iz crkve i sela. Tada su potpuno "očistili" od Srba selo Donju Gradinu i nekim mostobranom preko Save spojili Gradinu sa Jasenovačkim koncentracionim logorom. Tako je Gradina od januara 1942. pa do kraja aprila 1945. bila jedno od najvećih jasenovačkih stratišta smrti, povezujući krvlju svojih zajedničkih mučenika ovu i onu stranu Save, sve Srbe svuda.

U Gradinu, Jasenovac, Gradišku i druge logore naročito je mnogo saterano i zatrto dece sa Kozare posle poznate junske ofanzive na Kozari, kada je oko 3.000 partizana probilo neprijateljski obruč i otišlo, a ustaše svoj bes iskalile na preostalom srpskom narodu Potkozarja. Ustaška naredba tada glasila je: "Sva lica zatečena u borbi streljati. Sve stanovništvo (a ono je ogromnom većinom bilo srpsko - A. J.) pohvatati i sprovesti u sabirne centre; muškarce iznad 14 godina otpremiti u koncentracione logore. Pri pokušaju bekstva bez milosti upotrebiti vatreno oružje. Mlade žene i djevojke transportovati na rad u Njemačku; starije žene i djecu raseliti i otpremiti u Jasenovac koji može primiti neograničeni broj zatvorenika. Tko osobe koje dolaze iz Kozare i Prosare propusti ili nakon zarobljavanja oslobodi, biti će stavljen pred ratni sud".

Na Kozari je tada uhvaćeno i sabijeno u koncentracioni logor Jasenovac, i u njegove pomoćne logore smrti: Mlaku, Jablanac, Staru Gradišku, Novsku, Gradinu i Cerovljane kod Dubice, ukupno 68.500 Kozarčana, među kojima je bilo oko 23.830 dece, bez one dece ubijene u Drakseniću, na Dubičkom pravoslavnom groblju i po okolini, kao ni onih žena i dece pobijenih u zbegu kod srpskog manastira Moštanice.

Evo kako to hvatanje i sprovođenje srpskih majki i dece u Jasenovačke i druge logore opisuje preživeli svedok, devojka Jovanka Marčetić iz Prijedora, kada je sa propusnicom, dobijenom od jednog muslimana lekara, preko Zemuna stigla u Beograd (29. septembra 1942): "Ja sam 10. juna 1942. g. otišla iz Prijedora u selo Međeđu, srez Bosanska Dubica, gde sam živela kod mog ujaka Mataruge Đure, trgovca. Na 14. ili 15. jula 1942. g. došli su u selo Međeđu oboružani ustaše i naredili da svi žitelji ovoga sela (uglavnom Srbi) imadu se u roku od 10 minuta spremiti na put. Ovakvo naređenje izdali su ustaše isti dan Srbima i iz ostalih susednih sela. Mi smo se skupili, sa samo najpotrebnijim stvarima... i bilo nas je iz Međeđe i ostalih susednih sela oko 6.000 duša. Ustaše su nas isti dan oterali u Bosansku Dubicu, a odatle preko mosta u Hrvatsku Dubicu, i smestili nas na jedno polje kraj železničke stanice u Hr. Dubici, koje je bilo ograđeno {65} bodljikavom žicom. Muškarce su odmah odvojili od nas i nekuda ih dalje oterali. Posle sam čula da su mnoge muškarce ubili u Bos. Dubici na pravoslavnom groblju. Tamo ih je, kažu, ubijeno oko 3.000. Na ovom polju kraj željezničke stanice u Hr. Dubici ostale smo 10 dana. Za to vreme nismo dobili ništa jesti, već smo jeli ono što smo sa sobom od kuće poneli. Hranu smo međusobno delili, ali je među nama vladala velika glad, jer smo imale vrlo malo hrane. Za to vreme umrlo je na ovom polju oko 30 žena od gladi. Jedno jutro umrlo ih je najednom 7. Umrle su pokopavali odmah u istom polju u jame. Nakon 10 dana ustaše su nas žene i decu pešice oterali u selo Uštice kraj Jasenovca. U Ušticama smo ostale oko 14 dana, a bile smo sve smeštene u jednom polju kraj sela. Stražu nad nama čuvali su ustaše, među kojima je bilo mnogo muslimana. Na ovom polju ustaše su silile pojedine devojke da s njima vrše spolno općenje, a to su činili i po danu i po noći, pa su 25 devojčica iz straha i užasa poludile. Sećam se da je tamo poludela jedna devojčica prezimenom Počuča, stara 15 godina, a rodom iz sela Međeđe, koju su ustaše češće puta izvodili iz logora i silovali. Za hranu smo dobijale svaka porodica pola lončića od jedne litre kukuruzovog brašna, te nešto soli. Nismo imale mogućnosti da ovo brašno kuhamo... I u ovom logoru kraj Uštica vladala je među nama glad, pa su mnogi umirali, najviše deca. Umrli su i ovde zakopavani u samom logoru....Nakon 14 dana odvedene smo iz Uštica u Jasenovac i tu smo bile smeštene na jednom polju uz željezničku stanicu. Ovde smo ostale 4 dana, a za hranu smo primale kao i u Uštici - svaka porodica po pol litre kukuruzova brašna. Nakon 4 dana ustaše su nas potrpali u teretne vagone, i to po 80 osoba u jednom vagonu, i otpremili za Slavonsku Požegu. Putovale smo od 6 sati uveče do 12 sati drugog dana. Za vreme puta nismo mogle dobiti niti kapi vode, a u vagonu smo morale vršiti nuždu. Na putu je u vagonu u kojem sam ja bila umrlo jedno dete. Za vreme putovanja od Jasenovca do Sl. Požege, ustaše su sa nekakvim bolničarkama koje su sa njima bile dočekivali nas na pojedinim željezničkim stanicama i oduzimali od matera decu i tu decu nekuda odvodili. Navodno su ih odvodili u neke ustaške institute u Jastrebarskom, Sisku i Đakovu. Mojoj snahi Kantar Radmili iz Prijedora, oduzeli su na jednoj stanici sina Mladena, starog 3 godine. Matere su strašno plakale i narikale za oduzetom decom. Kad smo došle u Slavonsku Požegu oterale su nas ustaše u Pleternicu i tu smo bile na jednom otvorenom polju. (Dalje govori kako su neke od njih uzete na rad u pojedine hrvatske kuće, pa su neke tako spašene pa i ona i snaha joj)... Ostale sve odvedene su dalje peške u logor Staru Gradišku i ja o njima više ništa ne znam. Moja snaha Kantar Radmila otišla je pre mesec dana u Jastrebarsko, jer je čula da je njezin sin Mladen tamo odveden. Tamo je ona zaista našla svoje dete Mladena među ostalom od Srba oduzetom decom i svi su bili smešteni u nekim barakama koje je pre toga napustila talijanska vojska. U ovim barakama bilo je smešteno oko 6.000 srpske dece, a dnevno ih je umiralo od gladi 50 do 70, a kadkada i više. I sin moje snahe od užasne gladi bio je iznemogao i polumrtav ležao u jednom kutu barake". (Iz Arhiva Sv. Sinoda). O dečjem logoru Jastrebarsko biće još reči.

{66} Otimanje dece od majki i njihovo ubijanje u logoru Stara Gradiška
Kakva je bila sudbina mnoge od ove Kozaračke i druge srpske dece možemo videti iz opisa jedne od preživelih devojaka logorašica, Mare Vejnović-Smiljanić. Bilo je to, veli ona, u logoru Stara Gradiška, juna 1942: "Užasni krici ljudskog bola, jada, nemoći i izbezumljenosti čuli su se u logorskom prostoru kad su ustaše otimali malu djecu majkama. Obično bi grupe ustaša, s bajonetima na puškama, satjerale majke s djecom u veći krug. Najprije su tražili da se odvoje majke i djeca dobrovoljno, a kada to nikako nisu mogli postići, nasrtali su s puškom i bajonetima na njih i silom su ih razdvajali. Djeca i majke su se čvrsto zbijali, zapomagali, otimali. Pojedine majke jurišale su na gole bajonete i padale pokošene od njihovih uboda. Ustaše su ih čizmama gazili i odvodili otetu djecu na jednu, a majke na drugu stranu. Krici su bili sve jači. Ruke razdvojene djece i majki, kao da su se produžavale u najstrašnijem bolu, pokušavale su da se sastanu. Njihove oči su se širile nastojeći da zapamte svaki djelić najdražeg lika, ali razdaljina između njih postajala je sve veća, u najviše slučajeva i fizički konačna". Ista logorašica svedoči: Mika Mandić iz sela Turjaka junački se suprotstavila ustašama i nije dopustila da joj oduzmu dvogodišnjeg unuka Luku. Ubili su ih zajedno pored logorskog zida. Stoja Čekić iz Grbavaca najpre je molila da joj ne uzimaju sina Marka. Kad preklinjanje nije pomoglo, fizički se pokušala odupreti ustašama. Ubili su je sa jedincom sinom ispred logorske kapije. Jovanka Lukić iz Miloševog Brda skamenjeno je gledala dok joj uzimaju jednu po jednu ćerku - Gospavu, Zorku, Draginju, Stajku i Jelku. Kad su pošli po sina jedinca Đoku - skočila je na zlikovce kao lavica. Ubili su ih u zagrljaju. Stravičnom prizoru otimanja dece od majki u logoru Stara Gradiška prisustvovala je i desetogodišnja Savka Lajić iz Bistrice. Ona kaže da je u tom velikom metežu videla kako je jedna žena uvila svoju bebu u pletenice kose i skočila u duboki bunar u logorskom dvorištu.

Ista Mara Vejnović-Smiljanić svedoči i ove strahote ubijanja dečice u logoru Stara Gradiška:

"Djecu su masovno ubacivali u veliku logorsku zgradu. U pojedine sobe satjerivali su i po 50 djece, koja su u taj prostor mogla stati jedino u uspravnom položaju. Zatim su 3-4 opatice (časne sestre), išle od sobe do sobe, nosile su kante s tekućinom i kistovima mazale djeci usta. Glasno su govorile da je to tekućina protiv žeđi. Međutim, nakon jednog do dva sata sva djeca su počela vrištati, jaukati i dozivati majku, oca, sestre i braću. Djeca su se previjala od bolova, a jauci i krici postajali su sve užasniji. Mališani su bolno cvileli: "Majko, umirem". "Sejo, boli me". "Tetka, žedan sam". Dječja tela grčila su se i počela padati, a kako mjesta nije bilo rušila su se u gomili kao ljesa. Izmješale su im se ruke, noge, glave... Otvarale su se žive rane na tijelima te jadne djece. Ubrzo su počela umirati u najtežim mukama i vapajima, i to je trajalo danima. Grupa logoraša, koju su ustaše za to odredile, trpala je u deke mrtvu djecu i odnosila na mjesta za uništavanje leševa.

I prizor gušenja djece u plinskoj komori, koji sam gledala, bio je takav da ga nikada neću zaboraviti. Plinska komora bila je puna gole djece, nabacane jedno na drugo, na gomilu. Stalno su povećavali {67} tu gomilu živih dječjih tijela, noseći ih u dekama. Strpali su tako u tu prostoriju oko 500 djece. Prije puštanja plina prostoriju je došla pregledati ustaška patrola na čelu sa ustaškim satnikom Barbarićem, vrlo okrutnim zlikovcem. Jedno dijete, staro godinu dana, ležalo je golo na pragu prostorije. Barbarić je svojom čizmetinom stao na jednu nogu djetenca, drugu nogu je uhvatio rukom, raščenjio je dijete i bacio ga na gomilu uz psovku "srpske i komunističke majke". Dao je nalog da se prostorija zatvori i u nju pusti plin."

Marijana Amulić - Buca, zatvorenica logora u Staroj Gradiški kaže da je logornik Ante Vrban naredio grupi žena da svu bolesnu decu smeste u dvije prostorije na tavanu zloglasne starogradiške Kule. Onda je Vrban u ove prostorije pustio plin - ciklon. Nekoliko stotina mališana tako je ugušeno. "Posle tog jezivog umorstva u logoru je nekoliko dana vladala užasna tišina - seća se Marijana Amulić. Na sve nas kao da je pala neka mora. Hodale smo pognutih glava, potištene, očajne. Za cio život bile smo osuđene da nosimo u sebi sliku o svirepom stradanju djece sa Kozare."

Primeri stradanja dece u samom logoru Jasenovac
U Jasenovačkom paklu ubijeno je na desetine hiljada srpske i ostale dece, a među njima samo sa Kozare i Potkozarja ubijeno je, prema poimeničnom brojanju Dragoja Lukića, 5.683 dece. Kako su se ustaški zločinci sadistički izživljavali nad jadnom dečicom pokazuje zapis sa svedočenja Ljube Vranješa, logoraša iz Jasenovca: "Jedna žena držala je na grudima dijete staro možda 6 mjeseci. Naišli su Ljubo Miloš i Ante Vrban. Miloš se obrati ženi: - Molim vas, da li bi ga dozvolili meni? I uzeo je dijete i počeo govoriti kako je lijepo. Onda se okrenuo Anti Vrbanu i komandovao: Gotovs! Taj krvnik je izvadio kamu, a Ljubo Miloš je bacio dijete u vazduh i ono je palo na kamu. Majka je vrisnula i potrčala prema djetetu. Presreo ju je Ljubo Miloš, zgrabio za kosu i zaklao. Bili su mrtvi i majka i dijete. A onda se Miloš okrenuo prema logorašu Ljubi Vranješu i upitao: - Da li si išta vidio ili čuo? - Rekao sam da ništa nisam video. Miloš je viknuo da se gubim na posao i ja sam otišao preneražen i prestrašen".

Ovo svedočenje o sadističkom ubijanju nevine dečice podseća nas na jedan opis Dostojevskoga:

"Zamisli: odojče na rukama prestravljene majke i unaokolo Turci koji su ušli. Među njima se zapodene vesela igra: oni miluju detence, smeju se da ga nasmeju; to im polazi za rukom, dete se nasmejalo. U tom trenutku Turčin nišani na dete pištoljem na pedalj rastojanja od detinjeg lica. Dete se radosno smeje, pruža ručice da uhvati pištolj, i, najednom, artist odapinje obarač pravo detetu u lice, i razmrska mu glavicu... Umetnički, je li?... Ja mislim, ako đavo postoji, i ako ga je čovek stvorio, onda ga je stvorio po svojoj slici i prilici". - Tako priča kod Dostojevskoga Ivan Karamazov svome bratu Aljoši ("Braća Karamazovi").

A eto, videli smo, tako isto su radile i ustaše sa srpskom decom u Jasenovcu.

Jedan drugi preživeli logoraš iz Jasenovca, i sam dete od 14 godina, Miloš Batajić, iz Međuvođa kod Bosanske Dubice, priča kakav je bio njegov boravak u Jasenovačkom mučilištu, koji je preživeo, ali koji sigurno nikada neće moći da zaboravi. Naime, {68} ustaški zlikovci su ovom 14-godišnjem dječaku naredili da loži vatru pod kotlovima i "roštiljem" u kojima su kuvani i pečeni ljudi. Te čudovišne sprave za ubijanje nalazile su se na Gradini, najvećem stratištu Jasenovačkog logora, ali preko Save na Bosanskoj strani. Nekoliko velikih kazana, oslonjeni na dva zida, morali su da budu uvek podloženi i da u njima ključa voda. Onima koji su bili osuđeni da umru u najvećim mukama najpre bi vezali noge i ruke, a zatim ih po četvoricu ubacivali u kazane. Ustaški "roštilj" bio je još stravičniji. Dve železne šine, pričvršćene na visinu od jednog metra, "mogle su odjednom da prime" šest osuđenika. Među taocima određenim da lože vatru pod ovim strašnim "gradelama" bio je i Miloš Batajić. Kako li je sve ovo preživelo ovo dete - živi mučenik!?

Navodimo, na kraju, i jedan odlomak iz Izveštaja "Zemaljske komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača", sastavljenog 1945. godine, koji govori o masovnom pokolju srpske, jevrejske i druge dečice u Jasenovačkom logoru:



"Pokolj djece. Kroz čitavu godinu 1942. vrvio je logor III-S od djece, koja su dovedena u Jasenovac zajedno sa svojim roditeljima.

Prigodom likvidacije zalutalo je mnogo dijece i izgubilo svoje roditelje, pa su zatočenici prigrlili tu djecu. Mnogi je tako logoraš sakrio kod sebe u baraki siroče bez oca i majke, hraneći ga s onim što je si otkidao od usta. Oni zatočenici, koji su primali pošiljke s hranom od kuće, dijelili su toj djeci sve što su dobili.

Koncem ljeta 1942. opazio je Luburić da se mnogo djece nalazi na tavanima radionica i po zatočeničkim barakama, te je naložio ustašama da pregledaju cijeli logor i pokupe svu djecu.

Tako se otkrilo da se u logoru nalazi preko 400 djece muške i ženske u dobi od 4-14 godina. Luburić se posavjetovao sa svojim "oficirima" te je - na veliko čudo svih zatočenika - dao svu tu djecu registrirati i smjestiti u posebne prostorije. Našao je među zatočenicima nekoliko učitelja i učiteljica, pa ih je zadužio da uče djecu čitanju, pisanju i pjevanju.

Tako je taj mali "dječji dom" postao jedina radost svih zatočenika. Njihovo veselje nije dugo trajalo. Matković Ivica, Kapetanović i Slišković Ivan nisu bili zadovoljni rezultatima u odgoju djece; činilo im se da odgoj ne napreduje dovoljno u ustaškom duhu, a osim toga ustanovili su, da su ta djeca većinom srpska ili židovska.

Kad je Luburić stigao u Jasenovac, prijavili su mu stvar, pa je odredio da sva ta djeca, koja su i onako bila na teret opskrbnog budžeta, pobiju.

Ustaše su tu djecu odveli u grupama od 60-80 u Gradinu, gdje su ih Cigani zaklali i zakopali.

Ova je Zemaljska komisija utvrdila ovo zločinstvo na nevinoj djeci na temelju iskaza, koje je dalo više zatočenika, naročito Stazić Josip iz Zagreba i Jovanović Svetozar iz Osijeka"...

Bacanje srpske dece u bunare po Slavoniji
Srpski narod i srpska deca iz Potkozarja, koji su u leto 1942. godine saterani u Jasenovačke logore, tu su u većini, njih nekoliko desetina hiljada, odmah pobijeni, a oni među njima koji su preživeli, {69} doživeli su zatim istu ili još goru sudbinu. Evo šta o njima piše Dragojlo Lukić i drugi svedoci:

"Posle ofanzive na Kozaru (jun-jul 1942) više od 16.500 Kozarčana proterano je u Slavoniju, Moslavinu i Bilogoru. Najteže su prošli oni koji su se našli u Požeškoj kotlini. Sredinom avgusta 1942. opet je Maks Luburić, zapovjednik logora u NDH, sa jasenovačkim ustašama, počinio strahovite pokolje po slavonskim selima u kojima su se nalazili prognani stanovnici Potkozarja. Tom prilikom ubijeno je 1.267 Kozarčana. U Moslovačkoj Dubravi nalazilo se više od 300 žena i dece iz Knežpolja. Za kratko vreme ovde je umrlo 88 dece. U selu Piokovcima, 15. avgusta 1942, spaljeno je 70 žena i dece sa Kozare. U "čišćenju" sela Bolomače, pored većeg broja meštana, ubijene su i 32 majke sa decom iz Potkozarja.

Jedan do najgrozomornijih ustaških zločina u Slavoniji izvršen je u selu Sloboštini. Ovdje je, 16. avgusta 1942, ubijeno 1.368 žena i dece od kojih je 1.165 bilo sa Kozare. Goloruke, izmučene i nemoćne taoce vezali su žicom i žive bacali u pet velikih sloboštinskih bunara. Ovaj stravični događaj preživela je 15-godišnja Stanka Panić iz sela Trebovljana. Evo njenog sećanja: "Kad su nas poterali prema bunarima, ustaša me je snažno udario kundakom i ja sam pala u duboki šanac obrastao kupinom. Moj brat Zdravko i sestre od strica - Draginja, Jovanka, Zora i Radosava - ubijene su u seoskoj pravoslavnoj crkvi. Moje rođake - Anka, Dušanka, Zorka i Stana Pašajlić, poklane su i bačene u jedan od dubokih bunara u crkvenoj porti. Ovdje je smrt našlo mnogo žena i devojaka iz Bistrice i Trebovljana. U dubokim bunarima ugašen je život oko stotinu dece iz naših zaseoka Čikića, Guskića i Lajića. Kasnije smo ih prepoznavali po odeći. Danica i Grozdana Šinik iz Miloševa Brda izvukle su iz jednog bunara i svog četvorogodišnjeg brata Dušana."

Patnje dece u logorima Sisak i Jaska-Jastrebarsko
Srpska deca sa Kozare i Potkozarja, koja nisu zatrta u Jasenovačkom kompleksu logora ili po slavonskim bunarima, bila su odvedena u druge logore, gde su umirala od gladi i bolesti, a preostala su "odgajana" u ustaškom i rimokatoličkom duhu, čime su opet, kao pravoslavni Srbi, verski i nacionalno zatirani. Evo šta je o tome izjavila preživela devojčica Gina Mirić (pred "Zemaljskom komisijom za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača", u Zagrebu, 13. decembra 1945):

"Pristupi danas pozvana Gina Mirić, 18 godina stara, pravoslavna (Srpkinja), učenica Socijalne-pedagoške škole u Zagrebu, i iskazuje: "Prigodom ofanzive na Kozari godine 1942. ja sam zajedno sa čitavim selima, a ja sam iz Vojskova, otjerana u logor u Gradišku. Svi su bili odjeljeni muškarci od žena i djece, te smo mi djeca s materama otpremljeni u logor u Jablanac. Tu smo spavali u nekim napuštenim kućicama a hranili smo se kuhanim kukuruzom u koliko bi takovo gdje našli, jer od ustaša kroz čitava dva mjeseca, dok sam ja bila u Jablenovcu, nismo dobili za hranu ništa. Nakon dva mjeseca, tj. koncem ljeta 1942. bili smo mi djeca rastavljeni od matera i u nekim kamijonima odnosno kolima dopremljeni do Jasenovca, a odatle odmah transportima u Zagreb, gdje su nas na kolodvoru okupali i ošišali, te potom otpremili u Jasku. U {70} Jaski smo bili pregledani od liječnika i liječnice, te odmah odjeljeni zdravi od bolesnih. Mi zdravi bili smo smješteni u barake talijanske konjice, te smo spavali na podu s nešto slame i pokriveni dekom. Hrana je u prvo vrijeme dok sam ja bila u Jaski bila prilično dobra, no kasnije bila je slabija. Postupak od strane časnih sestara prema nama bio je vrlo loš, jer su nas časne sestre tukle i silile da idemo pjevati u crkvu, te da pjevamo ustaške pjesme, a također su nas silile da dvorimo ustaše, koji su bili dnevni gosti časnih sestara. Od tih časnih sestara zapamtila sam časnu sestru Božimiru iz reda Sv. Vinka. Ja sam u logoru ostala svega 3 tjedna, jer su tada došli partizani i nas jače i starije oslobodili i odveli sa sobom". (A. Miletić, Koncentracioni logor Jasenovac, knj. III. str. 577-<img src=" src="http://www.ezboard.com/intl/aenglish/images/emoticons/glasses.gif"> .

O patnjama dece u logoru Sisak ovako je posvedočio Ante Dumbović (pred istom "Zemaljskom komisijom" u Zagrebu, 16. oktobra 1945): "Dana 3. kolovoza (avgusta) 1942. doputovao je u Sisak moj školski drug i prisni prijatelj, Kamilo Bresler, činovnik tadašnjeg Ministarstva udružbe. On me je posjetio i tom zgodom obavjestio da u Sisak dolazi veći broj partizansko-srpske djece iz logora u Jasenovcu i Stare Gradiške, pa me zamolio da ga pomognem u radu oko spašavanja te djece i preuzmem brigu oko njihovog koloniziranja u gradu Sisku i okolici, koja je meni dobro poznata, jer sam domaći sin". Zatim je u nastavku rekao o ustaškom dečjem logoru u Sisku sledeće:

"1) Dječji logor u Sisku započeo je radom dana 3. kolovoza (avgusta) 1942. godine, kada je poslije podne istog dana dovedeno sa raskužene postelje u Sisku oko 1.300 djece iz logora Stare Gradiške. Djeca su bila smještena u nedovršenoj zgradi "Sokolane" i to veća, a njih oko 200 u dobi do 3 godine, smještena je u samostanskoj zgradi. Ovo su bile prostorije, koje je u tu svrhu bilo voljno staviti na raspolaganje ustaško sresko poglavarstvo...

2) U Sisak je stiglo u svemu u nekoliko transporata, preko 7.000 djece, do kraja listopada (oktobra) 1942. godine. Od te djece uspio sam povratiti roditeljima ili rodbini u roku od 3 mjeseca oko 2.000 djece, kolonizirao sam ih kod dobrovoljnih hranitelja u Sisku i okolnim kotarevima 2.000, a oko 2.000 otpremio sam u Zagreb, radi daljeg smještaja, gdje je o njima vodio brigu drug Bresler.

3) Djeca - zatočenici, bila su sva srpske narodnosti iz kotareva: Bosanska Gradiška, Bos. Novi, Prijedor, Bos. Dubica, Pakrac, Daruvar i Grubišno Polje.

4) Prema popisu, koga sam vodio na temelju "razglednice" o umrloj djeci, ispostavljenih po gradskom fiziku Dru Eksteinu, pomrlo je u Sisku 1.152 djece (...)

5) Dana 8. siječnja (januara) 1943. godine otpremljena je poslednja grupa djece, njih oko 20, u Zagreb i time je prestalo djelovanje tzv. dječjeg "prihvatilišta", odnosno logora u Sisku". (A. Miletić, Koncentracioni logor Jasenovac, knj. III, 568-9).



Tako je bilo u dečjem logoru u Sisku. A evo kako je bilo u dečjem logoru Jastrebarsko (na pola puta Zagreb-Karlovac). Videli smo iz napred navedenog svedočenja Srpkinje Jovanke Marčetić da je u logoru Jastrebarsko bilo tada, avgusta 1942, oko 6.000 dece, najviše iz srpskog Potkozarja, ali i iz drugih krajeva. Prema {71} drugim svedocima, u Jastrebarskom je bilo oko 3.500 dece. Zagrebački rodoljubi sačuvali su kartoteku sa podacima 12.000 kozaračke dece.

U napred pomenutom Imenoslovniku mučeničke dece sa Kozare, Dragoje Lukić iznosi i ovakve podatke o patnjama i umiranjima dece u Jastrebarskom, gde je i on sam kao dete bio ulogoren:

"Ljudi iz okoline Jastrebarskog, Crveni krst i drugi rodoljubi slali su malim taocima hranu, odjeću, obuću. "Milosrdnice" (rimokatoličke sestre) objeručke su primale te darove ali ih nisu davale djeci. Najljepše namirnice - mlijeko, crnu kafu, kolače - poklanjale su ustašama - čuvarima logora. Časna sestra Gracioza, ekonom, često je u mostarski samostan slala pakete pune namirnica koje su dobrotvori poslali izgladnjeloj djeci. Upraviteljica logora Barta Pulherija naredila je da mlijeko, koje seljaci dovoze za djecu, mora da stoji na suncu sve dok se ne ukiseli, pa ga tek onda dopuštala da se podijeli. - Zašto da hranimo tu banditsku djecu. Pomagati ih znači odgajati ljude koji će nas kasnije klati - govorila je upraviteljica logora i pripadnica "krila časnih sestara milostrdnica" u Jastrebarskom. Časne sestre su tukle i silile stariju i zdraviju djecu, naročito djevojčice, da idu pjevati u crkvu, da dvore ustaše koji su bili dnevni gosti "milosrdnica". U tome se naročito isticala časna sestra Božimira. - Ipak, najteže su bile sahrane umrle djece. Odrasli dječaci zakopavali su svoju pomrlu braću i sestre, svoje izdahnule drugove. Neki su mrtvu djecu polagali u sanduke od šećera, nekad u obične velike čamove kištre. Ustaški logornik Mrkušić i časna sestra Barta Pulherija, naredili su da djecu zakopavaju podalje od jastrebarskog groblja.

- "Njih treba dalje, u šumu, da im se mjesto ne zna" - govorile su neke časne sestre "milosrdnice".

O ovom umiranju i sahranjivanju dece u logoru Jastrebarskom, sačuvan je i jedan dnevnik mesnog grobara Franje Ilovara, koji je po naređenju časnih sestara danima pokopavao umrlu decu u Jastrebarskom. Na prvoj stranici tog suvoparnog ali vrlo tužnog "dnevnika" zapisao je da je 22. jula 1942. sahranjeno 107 dece, i dalje svakog dana upisivao je koliko je ukopao muške, a koliko ženske dece, za što je on kao grobar primao platu u kunama. Na kraju je zapisao 26. oktobra 1942: "Ukupno ukopano 768 komada djece".

Što se pak tiče ponašanja katoličkih sestara prema srpskoj deci u Jastrebarskom, o tome postoji opširno svedočenje Tatjane Marinić (od 15. novembra 1944. pred "Zemaljskom komisijom" u ZAVNOH-u), inače Hrvatice iz Slavonske Požege, koja je bila upraviteljica škole za nastavnice malih škola (dečjih škola i obdaništa), koja je sa svojih 18 učenica dovedena da radi u logoru Jastrebarsko, tj. da preuzme"negu dece". Iz njenog opširnog iskaza (objavio ga u celini Antun Miletić, Koncentracioni logor Jasenovac, knj. III, 435-440), koji je veoma potresno svedočanstvo, naročito u pojedinim detaljima, navešćemo samo kraće odlomke:

"Kroz cijeli logor (Jastrebarsko) prošlo je ukupno 3.200 djece. Zadnji je transport došao iz logora u Gornjoj Rijeci, kojim su upravljali ustaše i u kojem su htjeli djecu odgojiti u ustaškom duhu. Od 450 djece koja su došla iz Gornje Rijeke, 250 je bolovalo od tifusa. Pomor djece u Rijeci bio je vrlo velik. Izvršena je sekcija jednog djeteta i ustanovljeno je da je otrovano. To je djete bilo dovezeno iz sabirnog logora u Staroj Gradiški sa ostalom djecom(...) Pošto su u Jastrebarskom preuzele njegu djece sestre svetog {72} Vinka - "bijele" sestre - koje su došle iz Zagreba, moje su učenice radile samo u Gornjoj Rijeci. Postupak "plavih" sestara (na čelu kojih je bila već pominjana sestra Pulherija, šogorica ustaškog ministra i doglavnika dr Mile Budaka) prema "bijelim" sestrama, koje su negovale partizansku djecu, bio je takođe loš. Što se tiče "bijelih" sestara, ne može se reći da su one općenito i zlonamjerno postupale s djecom. One su primjenjivale one metode na koje su naučile u svojim ustanovama, a te metode, koje su se pokazale lošim u tim ustanovama, bile su naročito štetne u ovom slučaju, gdje se radilo o maloletnoj djeci (...) Odnosni ustaški organ sakupio je sve osoblje (u logoru) i tražio da se djeca odgajaju u ustaškom duhu (...) Oko 500 grobova partizanske (= srpske) djece iza plota Jaskinskog groblja svjedoči o ustaškom postupku prema toj djeci".

Kolonizacija srpske dece koja su preživela logore
Od preživele srpske i ostale dece, koja su prošla kroz neki od logora Jasenovačkog kompleksa smrti, priličan broj njih koloniziran je, to jest dat je ili uzet je dobrovoljno u domove Hrvata rimokatolika, a neka od dece uzeta su u pojedine rimokatoličke samostane. U tom postupku nesumnjivo je bilo ljudske humanosti i dobrote, ali je neretko to bio i put zatiranja srpskog nacionalnog i verskog identiteta kod te kolonizirane dece. Pojedinačni, kasnije otkriveni slučajevi naknadnog doznavanja svoga porekla i gorke sudbine, tragični su dokazi ovoga što smo rekli.

O kolonizaciji ove srpske dece bez roditelja evo kakvo je pisano svedočanstvo ostavio profesor Kamilo Bresler (koje navodi D. Lukić u pomenutom Imenoslovniku):

"Sjećam se vrlo dobro jednog transporta djece iz okoline Gradiške u Sisku. Istodobno s djecom stiglo je tridesetak seljaka iz okolišnih hrvatskih sela, te me zamolilo da mogu preuzeti djecu na prehranu i odgoj. Rekao sam im neka pričekaju da im izdam besplatnu kartu za prevoz željeznicom. No oni odmahnuše rukom. "Pusti to, gospodine! Mi smo već kupili za brzi vlak, a evo unajmili smo i kola za prevoz od kolodvora." Začas se okupila djeca oko tih ljudi, vješajući im se o ruke i kapute vičući: "Povedi i mene, čiko, povedi i mene..." Otirući si rukavom suze sa tvrdih seljačkih lica, odveli su ti ljudi oko 50 djece izravno iz transporta.

Drugi put okupile su se radi pomoći oko kupanja djece iz primljenog transporta sisačke radnice. Same su teško živjele, ali malo koja je otišla, a da nije povela kući koje od djece. Jedna radnica došla je suznih očiju do mene i rekla mi: "Imam ih petoro kod kuće, pa gdje se nahrani njih 5, neće se osjetiti ni ovo šesto..." Dok je pritisnuvši djetašce na grudi odlazila iz logora, čuo sam gdje je jedan od ustaških stražara dobacio drugome: "Zapamti ovu dobro..."

Upravo, kada je kolonizacija najbolje krenula, te se već vidjelo da ćemo tim načinom spasiti najveći dio djece, stigne nas udarac sa strane Ustaške nadzorne službe, koja nam zabrani svako dalje koloniziranje djece. Tim se naša prihvatilišta automatski pretvoriše u konc-logore za djecu.

Bilo je slučajeva, kao u kotaru Novska, Sunja i Gradiška, da su ustaški koljači potražili koloniziranu djecu, te ih nakon {73} svih pretrpljenih muka zaklali pred očima hranitelja ili ih odvukli ponovo u logore... Bilo je slučajeva, da su tom prilikom poklali i hranitelje djece... ili ih odvukli u logore.

Prirodno je stoga bilo da su se ljudi bojali otvoreno primati ugroženu djecu. No ljubav prema djeci, patnicima, ipak je bila veća od straha. Stotine, tisuće djece još je kasnije pojedinačno spašeno, zaklonjeno i sakriveno u porodicama na selu i gradu. Kasnije bi ih tek prijavili, ali mnoga do danas nisu prijavljena". ("Borba" - specijalno izdanje: Dokumenti, februar 198 .


--------------------------------------------------------------------------------

Na završetku ovog martirologijuma Srpske Dece, doživljenog ili preživljenog u Jasenovačkom paklu u adskoj "državi smrti" Endehaziji, donosimo odlomak iz Memoranduma Srpske Pravoslavne Crkve o zverstvima nad Srbima u NDH, koji obuhvata stradanje Srba samo do polovine 1942. godine, ali u njemu stoje i dva sledeća odeljka o stradanju srpske dece:

"Uništavanje srpske dece (u NDH) vršeno je u istim razmerama (kao i odraslih Srba) i jednako bez ikakva saosećanja. Mirjana Popović iz Kraljevčana, Glina, priča: U selu Buniću zaklali su pred očima Dragana Bunića njegovo troje dece ispod 5 godina, pa onda ženu. - Marija Bogunović iz Livna (svedoči): u selu Prologu bila je samo jedna srpska familija, zvana Epaut; pobili su je u polju. Sutradan nađoše (ustaše) kraj leševa devojčicu od 10 godina, još živu, koja je molila: "Čiko, nemojte me ubijati, ja sam živa!" Razume se da su je (ustaše) odmah dotukli. - Lazar Brkić i Miloš Kovačević iz Cetingrada, Slunj: U pokolju u Velikoj Kladuši sa vriskom žena i staraca mešao se i vrisak dece. - Gavrilo Šolajić, železničar iz Otoka, Ogulin: Isteraju ustaše u Otoku jednog čoveka da ga ubiju. Za njim pođe, kukajući, njegova žena sa devojčicom od 10 i sinčićem od 4 godine. Jedan ustaša se vrati, ubije iz puške ženu i devojčicu, a mališana nabode na bajonet i ponese na ramenu. Kad stiže do oca baci mu dete pred noge. Tek onda ubi i njega. - Marija Bogunović i Ruža Kozomora iz Livea: Detetu od 3 meseca učiteljice Angele Dakić otsekli su glavu i bacili je majci u krilo. - Dane Obradović, sveštenik iz Ličkog Osika, i Adam Bijelić, gimnazista iz Vrgin Mosta: Mile Bajić, zemljoradnik iz Gabrića, vrativši se iz šume kući našao je pod crepuljom (sačem) svoje šestomesečno dete ispečeno. Za vreme opšteg pokolja (Srba) u Divoselu (Lika), 2. avgusta 1941. ustaše su ispekli dvoje dece na ražnju. - Mirjana Popović iz Kraljevčana: U selu Jošanica, Glina, za vreme pokolja (Srba) zaklano je i sedmoro dece i ostavljeno pred crkvom. U Velikom Šušnjaru spalili su 25 dece u jednom senjaku. - Na sve strane svedoci nabrajaju primere gnusnog silovanja devojčica od 15, 14, 13, pa i 10 godina; od primera ćemo da poštedimo čitaoce.

Novi Janičari. Posle toga, negde 1942, ustaše su dobili instrukcije da sitniju srpsku decu oduzimaju od majki i šalju u posebne za to određene logore. Žene su ionako odvajane u transportima od muškaraca; sada se i sitna deca oduzimaju na pojedinim stanicama od majki. Cilj je bio pokatoličiti i pohrvatiti svu decu, koja još ne znaju čija su i odakle su. Upravo zato, da tajanstvenost bude veća, nisu svu decu oduzimali na istoj stanici u putu, nego recimo ovde jedno, onde jedno, da i one bolničarke koje decu {74} primaju ne bi mogle docnije dati mnogo podataka. Jovanka Marčetić, domaćica iz Prijedora, kazuje kako su njenoj snahi Radmili Kantar ustaše oduzele trogodišnjeg sinčića Mladena u avgustu 1942. na jednoj stanici između Jasenovca i Slavonske Požege. Ova nekako čuje da je dete u logoru u Jastrebarskom, u barakama gde je pre bila italijanska vojska. Ona ode tamo i nađe mališana polumrtva od gladi, i nekako ga na prevaru izvadi. U logoru je bilo 6.000 srpske dečice. Svakog dana ih je umiralo od gladi i bolesti po 50-70. Odatle su ih razvodili u razne zavode u Zagrebu, Sisku, Đakovu itd., i kod katoličkih familija. Po drugim glasovima, za vreme nemačko-mađarsko-hrvatske kaznene ekspedicije u Bosni, negde u leto (1942), pri čemu su evakuisana i sa zemljom sravnjena cela srpska naselja, sakupili su bili s raznih strana u konvoje do 9.000 srpske dece. Od toga broja izginulo je putem od gladi, zime i bolesti oko 5.000 dece, a svega oko 4.000 stiglo u Zagreb, te predato raznim katoličkim ustanovama.

Kako vidite, vraćaju se metode turskog kupljenja janičara. Ali koliko jezovitije! U stvari, i posle najpunije pobede nad zverovima, teško je naći način po kome će, posle toliko vremena, nesrećne majke pronaći i prepoznati svoju decu. Što je gore od smrti, nesrećne roditelje mučiće neizvesnost jesu li njihova oduzeta deca negde živa ili nisu, ukoliko, razume se, i oni sami (roditelji) ne budu mrtvi". (Arhiv Sv. Sinoda za 1941-45)

purg
Unregistered User
(2/25/06 7:05 pm)
Reply

image kakva ti je to svjeća?
Izvini prijatelju Vlajo,
Gdje ti to vidje rogove? Ovaj clanak je stravican!
Nazalost, ne spada u temu o vjeri! Prijatelj Pilipenda je nazvao ovaj topic "Nema ljepše vere do hrišćanske"! Mene srce zaboli kad i jedno djete zaplače, a ti spominjes masovna i krvnicka ubistva i masakre! Mada nisam vidio ovaj clanak, ali sam iz drugih izvora cuo nesto slicno! Zalud meni podmetnu ovaj clanak, i na ovaj topic, jer ja spadam po nacionalnosti i vjeri kao i sva ta djeca koja su tada stradala! I ne rece prijatelju moj,
sto da se radi?! Da idem po ulici Hrvatskih gradova i svako djete koje sretnem...strah mi je i pomisliti na recept koji me navede! Na ovo bi mogli navesti i sve hriscane koji nastradase zbog svoje vjere, i onu malu djecu iz Nazareta koja nastradase zbog malog Isusa, i prijatelju moj... sto to hdjedeh reci sa ovim clankom, sa svojim rogovim... Kakvu ti to svjecu palis, prijatelju? Purg
Vlajo
Unregistered User
(2/25/06 7:48 pm)
Reply

image ROG i SVIJECA
Nisi ti tako naivan ko sto se prodajes!!!
"Hriscani" i "milosrdnice" ,ovako nesto ne rade Hriscanima.
purg
Unregistered User
(2/25/06 8:15 pm)
Reply

image Naivnost
Prijatelju Vlajo,
Hvala ti na visokom misljenju! Volio bih vidjeti sve one
koji su nasjeli i kojim ja to prodah rogove!
Tvoje objasnjenje je veoma nemusto i nista ne objasnjava gdje su i kakvi su to rogovi sto ih prodajem! Ako mislih o onom o cem je POPPY pricala kako se katolicka crkva organizira vrtice i casne sestre brinu i uce hrvatsku djecu vjeri, cak i u bolnicama, a ja to potvrdih, onda prijatelju moj, ti promasi temu! Ja predlozih nasem prijatelju Pilipendi da zajedno sa urednikom, naprave jedan podsajt gdje bi nasi
ljudi, koji su razasuti po ovoj planeti, imali svakodnevni uvid u pravoslavni kalendar, svece koje pravoslavna crkva slavi, osnovne pojmove pravoslavne vjere,
molitvi, bogosluzenja, i svega onog sta nasa pravoslavna crkva sa sveštenstvom nije u stanju da cini lično, već da to čini preko Interneta! Prijatelju moj, krivo si me razumio! Mislio sam da će me proglasiti za jeretika, ali prijatelju moj, ti mene proglasi krvnikom! Zalosno,
prijatelju moj! Da li ti poznajes pravoslavnu vjeru, ili, da li ti imaš bilo kakve vjere? Purg
Bety
image
Registered User
Posts: 89
(2/25/06 8:34 pm)
Reply

image Nemojte ljudi...
Evo mog današnjeg iskustva,koje je baš neprimereno današnjem danu.
Danas su zadušnice.
Otišla sam do groblja da zapalim sveću svim dragim osobama,osobama koje nikada neće izaći iz mojih misli.
A posebno jednoj...
Crkva na groblju je mala i bila je puna ljudi koji su sa istim namerama došli.
Stvorio se red.
U početku se strpljivo i u tišini čekalo,ali...
Ali ,uskoro su se čuli glasni komentari u stilu:''E,da mi je ko rekao da ću u crkvi morati da čekam na red!''- i slicno...
Na kraju su se i počeli svadjati ko je pre došao,ko se uvukao preko reda...
Žalosno...
Pilipenda
Unregistered User
(2/25/06 8:46 pm)
Reply

image pokusaj odgovora...
Draga braco i sestre u Bogu Spasu nasem,

Ovaj sazeti pregled Hriscanstva od episkopa Danila I episkopa Amfilohija su njihov pokusaj da se objasnu glavna pitanja vjere...

Pitanje svih pitanja je sto je sama svrha ovozemaljskog zivota i sto se desava sa dusom nakon smrti ovozemaljskog zivota.

Samim tim, je sasvim normalno da mi trazimo odgovore na to i da se tom kroz citav zivot vracamo.

Znaci, osnovu znanja Hriscanstva, mislim da ova knjiga daje svima nama.

Pokusaj odgovora, u vezi dobro organizovanog zivota Katolicke i Protestantske crkve prema vjernicima svojim, na primjerima u bolnicama i djeciijim vrticima se moze naci u dobro stojecoj materijalnoj sitvaciji, Katolicke crkve pogotovo.

Jednim djelom je taj, sto se u nekim drzavama direktno odvaja novac za crkveni porez / npr svaki covjek moze odvojiti od svoje place jedan dio za to / a drugim sto su i same drzave dje prevladavaju te vjere bogatije materijalno.

Sami znamo, da je Pravoslavna crkva prezivila komunizam, materijalno dosta unistena / oduzeta imovina itd / a da je i narod , dobrim djelom dospio u Duhovnu krizu ne poznavanjem vrijednosti svoje vjere.
Usto, Pravoslavna crkva zivi od priloga vjernika, i jednim djelom od stampanja, prodaja svjeca...

Vrijeme koje zivimo je vrijeme promjena u drustvu, mislim na prostor ex-yu.Ti procesi su vecinom povezani sa nezakonitostima u drusvenom zivotu.

Svima nama koji zivimo van tih prostora su dobro poznati novi liberalizam drustva koji uglavnom tezi samo za materijalnim bogatstvima a ogromne slobode ljudske jednim djelom ulazu u sopstvenu perverziju i braneci 'njih' gusu se u njima.

U duhovnom smislu kriza duha koja je nastala, mislim da generalno gledajuci Pravoslavna crkva nije ni mogla dati pravi odgovor na kompletnu sitvaciju sto se izdesavalo sa nama.
Mi iz mraka duhovnog neznanja, kad smo dosli u dodir da se vracamo nasoj crkvi,nasi smo se u sitvaciji da ocekujemo od popova - Svece.

Popovi su izasli iz naroda, jednim djelom kao i svugdje ima dobrih i losijih.Mozda ce nama svima biti lakse, ako gledamo vise sebe i svoj spas, nego da gledamo druge.
Netko tko dade zakletvu Bogu, a prekrsava je, po samom Zakonu Bozijem je odgovoran puno vise zato sto je sablaznio svoje vjernike svojim ponasanjem i nanio stetu drugom a ne samo sebi. Tako za dobre pastire crkve se moze reci da zasluzuju vise kad izvrasvaju dobro svoju sluzbu.
ZAto braco i sestre, nedajte se pokolebati ako naidjete na losi primjer. Uvjek i uvjek mi ce mo odgovarati za same sebe. Usput tko uspije da cisce zivi, svojim primjerom moze posramiti svog pastira, i tako spasiti njega i druge.


Jednim djelom se nalazi razlika i u skolovanju crkvenog kadra.Osim razliciti dogmata, koje obe prakticuju.
Pri Katolickoj crkvi, imamo dosta predmeta koja su povezana sa logikom, psihologijom, samim tim ljudskim naukama.
Kod Pravoslavne crkve imamo vise izucavanje spisa Svetih Otaca tog zivog predanja Zive vode - Izvorne Hriscanske vjere.Znaci opet Bozije u ljudskom a nama grijesnima toliko strano usljed duhovnog mraka.

Dobrim djelom nam treba znanje u vjeri, da bi vjera postala utemeljena na zdravim osnovama. Onda dolazi post i molitva, ta dva krila Vjere kojim je LJUBAV svrha.

Prijedlog Purga, da se otvori u vrhu strane Kalendar SPC sa svecima za svaki dan,je Super ideja.

Mislim da sam urednik ce pomoci, ako neko od prisutnih mu moze pomoci u prebacivanju tog Kalendara sa crkvenih web strana,bi dobrodosla svima nama.

Ostalo, na slavu Boga , pisacemo o stubovima dogmatima Pravoslavne Izvorne vjere, jednim djelom o Svetim spisima Svetih Otaca nasih i njihovom zivotu, Bozijim cudima, kao i sto se trenutno desava sa nasom zivom crkvom - narodom u njemu.





andjeo
Registered User
Posts: 694
(2/25/06 10:47 pm)
Reply

image Snazite veru svoju s ljubavlju...
...hvala Pilipenda na prilogu. Doslednost ideji i veri je naglasena i potvrdjena.
Slava i hvala Bogu na svemu.


Za najdraze koji vise nisu medju nama.

Blagosloven jesi, Hriste Boze nas, ize premudri lovci javljej, nizsposlav im Duha Svjatago, i tjemi ulovljev vseljenuju, Celovjekoljubce slava Tebje.


Uz molitvu za roditelje i bliznje

Seti se Gospode, umrlih oceva i brace nase i daj im pokoj gde gde sija svetlost Tvoga mira. Seti se Gospode, dobrotvora svetih crkava i podaj im ono sto mole za spasenje i zivot vecni. Opomeni se Gospode, i nas, smernih, gresnih i nedostojnih slugu Tvojih, i prosvetli um nas svetloscu razuma Tvog i vodi nas stazom zapovesti Tvojih, molitva Preciste Carice nase, Bogorodice, i svagdasnje Djeve Merije i svih Tvojih svetih, jer si blagosloven u sve vekove. Amin.

Spasi, Gospode i pomiluj roditelje moje, bracu, sestre i srodnike moje po telu i sve bliznje moga roda i podari im mirna i premirna Tvoja blaga.

Spasi, Gospode, i pomiluj stare i mlade, uboge i sirote, udovice, bolesne i zalosne, koji su u bedi i nevolji, u tamnici, u ropstvu. Sacuvaj, boze, sve one koje zbog Tebe i vere pravoslavne gone neznabosci, bezboznici i jeretici.

Opomeni ih se, poseti ih, ukrepi, utesi i silom Svojom podaj im uskoro izbavljenje i slobodu.
Spasi, Gospode i pomiluj sve poslane na rad, putnike, oceve i bracu nasu i sve pravoslavne hriscane.
Spasi, Gospode i pomiluj sve one koji nas mrze i vredjaju i prave nam smetnje i ne ostavi ih da propadnu zbog nas gresnika.

Prosveti svetloscu Tvoga poznanja one koji, zaslepljeni ubistvenim jeresima, odustase od pravoslavne vere, i privedi ih Tvojoj svetoj apostolskoj Crkvi. Amin

U ime Oca
i Sina
i Svetoga Duha
Amin


A.
VRECA KRECA
Registered User
Posts: 1017
(2/26/06 3:29 am)
Reply

image Re: prijatelju purg
Jeretik.Nije vazno sta drugi misle o tebi.Ne osvrci se na druge sta ce da kazu.Svi mi imamo jednog boga ,sam neko vise vjeruje a neko manje.Ja cisto idem u crkvu radi mene a ne radi drugih.Nije ni cudo da ljudi svasta pricaju jer su predugo zivjeli u drugom duhu zivota .Neka svi probaju da poste ovaj uskrsnji post i nek se priceste,pa posle toga neka daju komentar kako se osjecaju.Nemozes da znas ako ne probas.Puno topli pozdrava svim znanim i neznanim V.kreca

Edited 1 time by andjeo369 Jul 7 08 5:06 AM.